Specijalizovane i Svetske Ekspo izložbe razlikuju se po obimu, trajanju i ceni, ali gotovo uvek koštaju milijarde. Kako je, i zašto, srpski EXPO 2027 sa 18 miljardi spao na, zvanično, 1,3 milijarde evra?
Šta povezuje Lisabon, Saragosu, Iosu, Astanu i Beograd? Reč je o gradovima u kojima su održane ili će u njima, poput Beograda, tek biti održane specijalizovane Ekspo izložbe.
Ove izložbe razlikuju se od velikih, Svetskih Ekspo manifestacija. Kako se navodi na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), pod čijim se okriljem organizuju sva Ekspo dešavanja, Specijalizovane izložbe, poznate i kao „međunarodno priznate izložbe“, osmišljene su tako da se bave jednim konkretnim globalnim izazovom.
Sa druge strane, Svetske Ekspo izložbe, koje se nazivaju i „međunarodno registrovane izložbe“, predstavljaju velika globalna okupljanja država, posvećena pronalaženju rešenja za najvažnije izazove savremenog sveta, kroz široke i univerzalne teme.
Ove dve vrste Ekspo izložbi razlikuju se po obimu, dužini trajanja, širini teme, broju posetilaca, ali i po troškovima.
Iako manjeg obima u odnosu na Svetske Ekspo manifestacije, specijalizovane izložbe takođe zahtevaju velika ulaganja. Gradovi domaćini za njihovu organizaciju troše milijarde dolara.
Poslednja specijalizovana Ekspo izložba održana je 2017. godine u Astani, glavnom gradu Kazahstana. Ta država je, prema dostupnim podacima, u organizaciju projekta uložila oko 2,1 milijardu američkih dolara.
Sličan iznos potrošen je i za organizaciju Ekspa u južnokorejskom primorskom gradu Iosu, održanog pet godina ranije.
Procene troškova Ekspa u Beogradu menjale su se tokom vremena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u januaru 2024. godine plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ i rekao da će Srbija u naredne tri i po do četiri godine za sve projekte vezane za Ekspo 2027 uložiti 17,8 milijardi evra.
Tada je posebno izložio koncept planiranja i izgradnje složene infrastrukture u okviru realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Beogradu, koji će, kako je pojasnio, dobrim delom predstavljati investiciono jezgro u predstojećem periodu.
„Planiramo da uložimo 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije”, rekao je tada Vučić.
Naziv projekta u međuvremenu je promenjen u „Skok u budućnost – Srbija 2027” i kako je u martu 2025. objasnio ministar finansija Siniša Mali, širi je od samog Ekspo projekta, demantujući tako navode da će u njega biti uloženo oko 18 milijardi evra.
Mali je, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, rekao da će u okviru programa „Skok u budućnost“, širom Srbije do 2027. godine biti uloženo oko 18 milijardi evra u više od 300 projekata, a između ostalog biće građene i obnavljane škole, zdravstvene ustanove, auto-putevi, saobraćajnice, brze pruge, BIO4 kampus…
Sam Ekspo, pojasnio je Mali, obuhvata investiciju od oko 1,2 milijarde evra i to za izgradnju, kako je rekao, novog grada u Surčinu koji će sadržati stambeni kompleks, Akvatik centar i Nacionalni stadion.
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitri Kerkezes kazao je zatim da troškovi za Ekspo izložbu u Srbiji iznose do 1,3 milijarde evra sa sve neophodnom infrastrukturom, i da on ne zna ništa o 18 milijardi koje je Vlada Srbije predočila za ovaj projekat. Naglasio je da to nije projekat za nekog pojedinca ili grupu, već za celu naciju.
Kerkezes je rekao da njemu „nikada nije bilo predočeno, niti je video da je Vlada Srbije predstavila budžet od 18 milijardi evra za ovaj događaj”.
„Imali smo uvid u ono što je predstavljeno Izvršnom komitetu i našoj Generalnoj skupštini, a to je u rasponu od milijarde do 1,3 milijarde evra – i to nam ima smisla”, kazao je Kerkezes i dodao da investicija od 18 milijardi kao deo Ekspoa, neće biti prihvaćena, „jer to nema nikakve veze sa samim događajem. Ali, nadam se da je to deo šireg podsticaja za razvoj zemlje“.
Tako su se, sve dok nije stigla opomena iz Ekspo centrale o ciframa i podvlačenju svega pod nju, za Ekspo vezivali svakakvi projekti, a deo javnosti upozorio je da se to radilo kako bi se izbeli tenderi i građevinske dozvole.
Poslednjih pet Svetskih Ekspo izložbi organizovo je u Aiči, Šangaju, Milanu, Dubaiju i Osaki, dok će naredna biti organizovana 2030. godine u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji.
Osim po temama i broju posetilaca, ove izložbe se od specijalizovanih razlikuju i po dužini trajanja.
Ovogodišnja Svetska Ekspo izložba u Osaki okupila je više od 29 miliona posetilaca. Trajala je 187 dana, organizovana na 155 hektara, a troškovi organizacije iznosili su oko 1,6 milijardi dolara.
Ekspo u Beogradu će, prema najavama, trajati 93 dana, zauzimaće oko 25 hektara, a očekuje se oko četiri miliona posetilaca, uz sličan procenjeni trošak kao u Osaki.
Ekspo u Dubaiju, koji je zbog pandemije pomeren sa 2020. na period od oktobra 2021. do marta 2022. godine, posetilo je 24,1 milion ljudi. Izložba je obuhvatala 438 hektara, imala oko 200 izlagača, a ceo projekat koštao je oko sedam milijardi dolara.
Svetska Ekspo izložba u Milanu 2015. godine privukla je 21,5 miliona posetilaca, bila je organizovana na 110 hektara i koštala je oko 2,2 milijarde evra.
Najposećenija i jedna od najskupljih bila je Ekspo izložba u Šangaju 2010. godine, koju je posetilo više od 73 miliona ljudi. Prostirala se na 523 hektara, a troškovi organizacije premašili su četiri milijarde dolara, dok su ulaganja u šire preuređenje grada, prema medijskim navodima, bila i desetostruko veća.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da su u toku pregovori ruskih akcionara i mađarske kompanije MOL o izlasku ruskog vlasništva iz Naftne industrije Srbije, što je jedan od ključnih uslova za eventualno ukidanje američkih sankcija NIS-u
Umesto novinara NIN-a, intervju sa svetski poznatim američkim ekonomistom Džefrijem Saksom vodio je lično ministar finansija Siniša Mali. Saks je u razgovoru pohvalio Srbiju zbog ekonomskih odnosa sa Kinom i kritikovao stanje u Evropskoj uniji
Država je u decembru pompezno obelodanila otvaranje sajta na kojem će građani navodno svakog dana moći da prate cene u prodavnicama. Da li sajt ikome koristi i mogu li cene zaista lako da se uporede?
Kompanija Lidl Srbija najavila je novi ciklus povećanja zarada i unapređenja benefita za svoje zaposlene u 2026. godini. Na godišnjem nivou, a uključujući predstojeće januarsko povećanje, zarade najvećeg broja zaposlenih na operativnim pozicijama u Lidlu će se uvećati za više od 20 odsto. Ovim potezom, kompanija potvrđuje svoju stratešku posvećenost obezbeđivanju konkurentnih uslova rada i stabilnosti za svoje zaposlene
Za novogodišnju dekoraciju lokalne samouprave izdvojile su po nekoliko desetina hiljada evra. U vrhu liste gradova koji će 2026. dočekati uz najskupocenije ukrase je Bor koji je dekoraciju platio više od 80.000 evra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
