Otvoren je i biće održan, pobedio je cenzuru ove vlasti, ujedinio je Balkan – sve je to festival "ne: Bitef", nezvanično/gerilsko izdanje 59. Bitefa, uspeo u nezamislivo kratkom roku i bez para
Kako to da ne:Bitef može, a 59. Bitef ne može – pitanje je čiji je odgovor postao očigledan nakon sinoćne predstave Proces Peliko na Fakultetu dramskih umetnosti kojom je počeo ovaj gerilski/nezavisni ne:Bitef.
Po jednima, ne: Bitef je zapravo isto što i 59. Bitef koji se nije održao samo što je ne- institucionalni, jer će Miloš Lolić i ekipa na njemu pokazati program koji su ponudili Odboru 59. Bitefa a ovaj ih odbio.
Po drugima, ne:Bitef je početak novog Bitefa, nezavisnog – otud i ono „ne“ u nazivu.
Obe varijante govore da je ne: Bitef bio dobra ideja.
Dokazao je pre svega da je jači od vlasti i njene cenzure, ali i da festival sa programom planiranim za Bitef može da se uradi bez para, i za nenormalno kratko vreme. Ideja o slobodi misli čini čuda, videlo se sinoć.
Zbog svega toga treba reći da je ne: Bitef postigao ono što 59. Bitef nije. Ujedinio je ljude, dao im snagu, dokazao ko je u pravu a ko nije.
Treba dodati i da je zbog ne: Bitefa u Beograd došao Milo Rau, evropski reditelj iako je persona non grata srpske vlasti. Da je za ne: Bitef pripremio predstavu Proces Peliko koju je, zbog njega a ne zbog predstave jer je nije ni video, odbio Odbor 59. Bitefa.
Proces Peliko je koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, čiji su autori Milo Rau i dramaturškinja Servan Dekl. Prethodno je izvedena u Lisabonu, Varšavi i Stokholmu. Kroz javno čitanje spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je pokrenula Francuskinja Žizel Peliko protiv svojih silovatelja, ova predstava dokumentarno svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.
Po evropskoj kritici, Proces Peliko je jedna od najboljih ovogodišnjih predstava. Publika na Fakultetu dramske umetnosti sinoć ju je gledala besplatno. Takođe, Proces Peliko je emitovan sinoć putem direktnog onlajn prenosa, predstava je na javnim gledanjima prikazana u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju, a do kraja festivala 18. decembra moći će da se vidi na YouTube kanalu „Svi u blokade / FDU“.
Zato što dokument o Žizel Peliko treba svi da vide, a i zato što je Bitef tamo gde se ljudi okupe – kao što glasi slogan ne:Bitefa.
U domaćoj verziji Procesa Peliko učestvuje 30 naših vrhunskih glumica, glumaca, kao i kulturnih radnika i radnica, građanskih aktivista i aktivistkinja poznatih po svojim profesionalnim dostignućima i angažmanu za bolje društvo.
Učestvovali su Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Brajović, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
