Otvoren je i biće održan, pobedio je cenzuru ove vlasti, ujedinio je Balkan – sve je to festival "ne: Bitef", nezvanično/gerilsko izdanje 59. Bitefa, uspeo u nezamislivo kratkom roku i bez para
Kako to da ne:Bitef može, a 59. Bitef ne može – pitanje je čiji je odgovor postao očigledan nakon sinoćne predstave Proces Peliko na Fakultetu dramskih umetnosti kojom je počeo ovaj gerilski/nezavisni ne:Bitef.
Po jednima, ne: Bitef je zapravo isto što i 59. Bitef koji se nije održao samo što je ne- institucionalni, jer će Miloš Lolić i ekipa na njemu pokazati program koji su ponudili Odboru 59. Bitefa a ovaj ih odbio.
Po drugima, ne:Bitef je početak novog Bitefa, nezavisnog – otud i ono „ne“ u nazivu.
Obe varijante govore da je ne: Bitef bio dobra ideja.
Dokazao je pre svega da je jači od vlasti i njene cenzure, ali i da festival sa programom planiranim za Bitef može da se uradi bez para, i za nenormalno kratko vreme. Ideja o slobodi misli čini čuda, videlo se sinoć.
Zbog svega toga treba reći da je ne: Bitef postigao ono što 59. Bitef nije. Ujedinio je ljude, dao im snagu, dokazao ko je u pravu a ko nije.
Treba dodati i da je zbog ne: Bitefa u Beograd došao Milo Rau, evropski reditelj iako je persona non grata srpske vlasti. Da je za ne: Bitef pripremio predstavu Proces Peliko koju je, zbog njega a ne zbog predstave jer je nije ni video, odbio Odbor 59. Bitefa.
Proces Peliko je koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, čiji su autori Milo Rau i dramaturškinja Servan Dekl. Prethodno je izvedena u Lisabonu, Varšavi i Stokholmu. Kroz javno čitanje spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je pokrenula Francuskinja Žizel Peliko protiv svojih silovatelja, ova predstava dokumentarno svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.
Po evropskoj kritici, Proces Peliko je jedna od najboljih ovogodišnjih predstava. Publika na Fakultetu dramske umetnosti sinoć ju je gledala besplatno. Takođe, Proces Peliko je emitovan sinoć putem direktnog onlajn prenosa, predstava je na javnim gledanjima prikazana u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju, a do kraja festivala 18. decembra moći će da se vidi na YouTube kanalu „Svi u blokade / FDU“.
Zato što dokument o Žizel Peliko treba svi da vide, a i zato što je Bitef tamo gde se ljudi okupe – kao što glasi slogan ne:Bitefa.
U domaćoj verziji Procesa Peliko učestvuje 30 naših vrhunskih glumica, glumaca, kao i kulturnih radnika i radnica, građanskih aktivista i aktivistkinja poznatih po svojim profesionalnim dostignućima i angažmanu za bolje društvo.
Učestvovali su Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Brajović, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
"Ibi i njegova supruga Mama Ibi sami po sebi nisu ni posebno moćni, ni posebno genijalni, ali njihov jeftini, do apsurda doveden populizam i demagogija vrte i zavode građane nestvarno efikasno“, kaže Staša Koprivica, rediteljka nove verzije „Kralja Ibija“
S obzirom na to da je Skupština grada odbila predlog Odbora Bitefa da Andraš Urban sačini program ovogodišnjeg festivala, da li to znači da Odbor zapravo nije na čelu Bitefa kao što piše u odluci te iste Skupštine grada
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Razmena iskustava, zajednički rad i neformalni razgovori postaju integralni deo umetničke prakse. Fokus se pomera sa proizvoda na proces, sa individualne afirmacije na kolektivno promišljanje. U vremenu u kom su umetnici primorani da stalno proizvode dokaze sopstvene relevantnosti, “Mokrin House Art Colony” predstavlja pomak s jasnom političkom težinom
Fedor Šili, Oda radosti; režija Gordan Kičić; igraju Gordan Kičić, Milica Mihailović, Milica Trifunović, Stefan Bundalo, Marija Liješević, Đuro Brstina, Tamara Dragičević; Atelje 212
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
