Meštani sela Botun nedaleko od Podgorice rešeni su da spreče gradnju postrojenja za prečiščavanje otpadnih voda. Kako se jedan kolektor isprečio na crnogorskom putu ka članstvu u Evropsku uniju i ugrozio investicije od sto miliona evra
Pitanje gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za glavni grad Crne Gore, Podgoricu, a koje je planirano u selu Botun u opštini Zeta, već mesecima zaokuplja pažnju crnogorske javnosti i preti lomovima u vlasti ili gubitkom velikog novca od Evropske unije.
Rešavanje ekološkog problema glavnog grada Crne Gore koji ima zastareli kolektor odlaže se godinama, ali do kraja ove mora biti jasno da li će se novi kolektor graditi i gde, piše Dojče vele.
Meštani Botuna već skoro mesec dana protestuju u šatorima zbog najavljene gradnje postrojenja u njihovom mestu. Oni se odavno bune protiv kolektora, tvrdeći da će im ugroziti zdravlje i životnu sredinu. Podržava ih i opština Zeta koja je za nedelju, 14. decembra, zakazala referendum o tom pitanju.
Jedan od meštana koji protestuju, Jagoš Bećirović, za Dojče vele kaže da će se konačno odrediti nakon što se građani Zete izjasne na referendumu o tome da li su za kolektor na toj lokaciji.
„Organizovaćemo zbor građana naredne sedmice i tamo ćemo saopštiti dalje korake“, poručuje Bećirović.
Pravo glasa na referendumu ima 12.747 građana Zete ali on nije obavezujući za Glavni grad Podgoricu, poručuju njeni čelnici.
Meštani Botuna su u sredu bila na sastanku s premijerom Milojkom Spajićem i gradonačelnikom Podgorice Sašom Mujovićem. Tada su i dobili garancije da će vlada sanirati raniju crnu ekološku tačku u Botunu – bazene crvenog mulja, da će se stalno meriti emisije štetnih gasova i obustaviti rad kolektora ako zagađenje bude veće u odnosu na ono što predviđaju direktive EU.
„Istinski želim da razum prevlada, jer smatram da je ponuda vlade i vlasti glavnog grada izuzetno korektna. Postrojenje nije zagađivač, zdravlje građana nije ugroženo i nema razloga da se ne počne sa gradnjom na definisanoj lokaciji“ kaže Mujović za Dojče vele.
Inače, Zeta je pre tri godine postala samostalna opština, a do tad je bila gradska opština u okviru Podgorice. Do danas nije rešeno pitanje razgraničenja dve opštine, što dodatno opterećuje saradnju.
Ukoliko gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ne počne do kraja godine, glavni grad Crne Gore bi mogao da bude oštećen za oko sto miliona evra. Postrojenje u Botunu najveći je ekološki projekat koji je Evropska unija do sada podržala u Crnoj Gori, obezbedivši gotovo 33 miliona evra bespovratnih sredstava za novi kanalizacioni sistem i kolektor. To pokriva preko 40 odsto ukupne investicije, uz dodatnu podršku kroz kredit od nemačke razvojne banke KfW.
Ugovor o gradnji grad Podgorica potpisao je s turskim konzorcijumom Kuzu grup 2022, a zvaničnici EU više puta su saopštili da merila iz poglavlja 27 – zaštita životne sredine – ne mogu biti ispunjena dok ne počne gradnja postojenja u Botunu.
Crna Gora se u pregovorima s EU obavezala da do 2035. ima ukupno 29 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (novoizgrađenih i/ili saniranih), kako bi 95 odsto stanovništva bilo priključeno na kanalizacioni sistem.
Postrojenje u Botunu trebalo bi da reši pitanje prečišćavanja otpadnih voda iz glavnog grada, jer je postojeće izgrađeno 1978. godine i predviđeno za 55.000 stanovnika, dok Podgorica danas, prema popisu stanovništva iz 2023, ima skoro 180.000 rezidenata.
Lider vladajuće Demokratske narodne partije (DNP), Milan Knežević, i njegov partijski kolega i predsednik Opštine Zeta, Mihailo Asanović, svakodnevno su na protestima meštana Botuna koji ne žele kolektor.
Knežević najavljuje da će njegova stranka izaći iz vlasti u gradu Podgorici ako počnu radovi, a zatim i da će napustiti Vladu Crne Gore – ako policija „krene da tuče“ meštane Zete.
Od stranaka na vlasti, protiv gradnje kolektora u Botunu je SNP, kao i lokalni funkcioneri Demokratske Crne Gore i Nove srpske demokratije. Na državnom nivou, lideri svih tih partija prate ili se javno ne protive planu vlade i glavnog grada da se kolektor gradi baš u Botunu.
Zbog svega toga stiče se utisak da u Botunu možda traje samo predstava za javnost i da političari zloupotrebljavaju nekoliko stotina meštana tog sela koji decenijama žive u sredini zatrovanoj crvenim muljem i plaše se da bi kolektor dodatno mogao da ugrozi njihovo zdravlje.
Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu pravnog mehanizma koji su odobrile zemlje članice Evropske unije. U to spadaju u 210 milijardi evra Centralne banke Rusije
Nakon što je vlada bila primorana da povuče nacrt budžeta za 2026. godinu, a zemlju zahvatile masovne demonstracije, premijer Rosen Željazkov podneo je ostavku. Građani optužuju vlasti da nije uspela da suzbije duboko ukorenjenu korupciju
Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje američke specijalce kako se iz helikoptera spuštaju na tanker Skipper, godinama pod sankcijama zbog povezanosti sa Hezbolahom i iranskom mrežom trgovine naftom. Operacija povećava pritisak Vašingtona na predsednika Venecuele Nikolasa Madura
Američki predsednik kao da ima dve ličnosti u sebi: jednu “goluba” i mirotvorca koja je okončala sukob u Gazi i uporno pokušava da okonča rat u Ukrajini, i onu drugu agresivniju, “jastrebovsku”, koja je vidljiva u njegovoj politici prema zapadnoj hemisferi, pogotovo Venecueli
Akteri italijanskog političkog života u ostatku Evrope važe za, u moralnom smislu, veoma lomljiv materijal, tako da se korupcija može javiti čak i tamo gde bi se mogla ponajmanje očekivati. S druge strane, tu je i grandiozno sveprisustvo mafije koja odavno, umesto atentata i sačekuša, koristi ogromne novčane sume kao sredstvo kojim otvara i najčvršće državne kapije
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
