Savezno tužilaštvo Nemačke vodi istragu protiv bivšeg predsednika Savezne obaveštajne službe (BND) Augusta Haninga zbog sumnje na veleizdajničku špijunažu, odavanje državnih tajni, pokušaj veleizdaje i delovanje za stranu obaveštajnu službu, objavio je Dojče vele.
Prema informacijama do kojih su došli novinari javnih servisa WDR, NDR i lista Zidojče cajtung, istražitelji Savezne kriminalističke službe (BKA) uhapsili su Haninga rano ujutro u njegovoj kući u Nordvaldeu kod Minstera.
Istovremeno je u Bavarskoj uhapšen i još jedan bivši visoki službenik BND-a. Reč je o Manfredu D, nekadašnjem šefu kabineta Augusta Haninga, koji je u BND-u radio sve do proleća 2026. godine.
Hiljade poverljivih dokumenata
Prema navodima istražitelja, Manfred D. je najmanje do 2022. godine navodno dostavljao Haningu strogo poverljive informacije iz BND-a u zamenu za novac. Sumnja se da je bivši direktor obaveštajne službe na osnovu tih podataka u najmanje jednom slučaju izradio bezbednosnu analizu za stranu obaveštajnu službu. Prema dostupnim informacijama, u tom slučaju nije reč o Rusiji.
U drugom slučaju, Haning je navodno koristio saznanja iz internih dokumenata BND-a tokom komunikacije sa stranim agentom.
Istražitelji veruju da je bivšem šefu BND-a prosleđeno približno 2.000 poverljivih dokumenata. Među njima su se, navodno, nalazili izveštaji koji su pripremani za takozvanu obaveštajnu situaciju u Kabinetu kancelara, odnosno redovne sastanke šefova nemačkih bezbednosnih službi.
Dokumenti o Iranu i Rusiji
Prema rezultatima istrage, među dokumentima su bili izuzetno osetljivi materijali o iranskom nuklearnom programu i ruskim oružanim snagama. Bezbednosni izvori navode da su među njima bile i informacije koje su nemačke službe dobile od stranih partnerskih obaveštajnih agencija.
Odavanje takvih podataka smatra se jednim od najtežih mogućih bezbednosnih incidenata. U obaveštajnom svetu postoji bojazan da bi partnerske službe mogle izgubiti poverenje u BND i ograničiti razmenu važnih informacija.
Slučaj otkriven sasvim slučajno?
Prema navodima medija, istraga protiv Haninga pokrenuta je nakon pretresa njegove kuće i kancelarija u septembru prošle godine. Taj pretres prvobitno nije imao veze sa obaveštajnim radom. Pokrajinska kriminalistička služba Hamburga tada je tragala za dokazima u poznatom slučaju „Blok“. Tužilaštvo u Hamburgu sumnja da je naslednica lanca restorana Kristina Blok krajem 2023. naručila otmicu svoje dvoje mlađe dece u okviru spora oko starateljstva. Istražitelji tvrde da je Haning bio povezan sa ranijim pokušajem otmice, što on negira.
Tokom analize zaplenjenih podataka policajci su navodno pronašli elektronski medij sa veoma osetljivim sadržajem. U njemu su otkriveni dokumenti BND-a kojima Haning nikako nije smeo da raspolaže.
Njegov mandat na čelu službe završio se još u novembru 2005. godine.
Tajna istraga od maja
Nakon što su sporni dokumenti predati saveznim organima, Savezno tužilaštvo je u maju 2026. pokrenulo tajni istražni postupak protiv Haninga i njegovog navodnog izvora u BND-u.
Za sada nije poznato koliko dugo je bivši direktor primao poverljive materijale. Prema bezbednosnim izvorima, najnoviji pronađeni dokumenti datiraju iz juna 2022. godine.
Istražitelji još pokušavaju da utvrde na koji način je osumnjičeni službenik uspevao da iznese dokumenta iz strogo obezbeđenih prostorija BND-a.
Afera istorijskih razmera
Za nemačku spoljnu obaveštajnu službu ovo bi mogao biti drugi veliki špijunski skandal za svega nekoliko godina. Pred sudom u Berlinu već se vodi proces protiv bivšeg rukovodioca jednog od odeljenja BND-a koji je optužen da je 2022. godine špijunirao za Rusiju. U tom slučaju radilo se o curenju strogo poverljivih podataka o sajber-operacijama BND-a.
Ako se sumnje protiv Augusta Haninga potvrde, slučaj bi mogao da preraste u jednu od najvećih obaveštajnih afera u istoriji Savezne Republike Nemačke. Nikada ranije tako visoko rangirani bivši državni funkcioner nije bio osumnjičen za veleizdaju.
Karijera na vrhu nemačkog bezbednosnog aparata
August Haning je decenijama zauzimao ključne pozicije u nemačkom bezbednosnom sistemu. Pre dolaska na čelo BND-a bio je zadužen za zaštitu tajnih podataka u zapadnonemačkom predstavništvu u Istočnoj Nemačkoj. Kasnije je radio u Kabinetu kancelara, gde je, između ostalog, koordinisao rad saveznih obaveštajnih službi.
Na čelo BND-a došao je 1998. godine. Po odlasku iz službe krajem 2005. postao je državni sekretar u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova. Četiri godine kasnije penzionisan je.
Poslednjih godina Haning je radio kao preduzetnik i konsultant za bezbednost. Do maja ove godine bio je deo rukovodstva jedne kontroverzne bezbednosne kompanije sa sedištem u Švajcarskoj. Nemačka podružnica te firme bila je angažovana i u sporu oko starateljstva između Kristine Blok i njenog bivšeg supruga.
Prema navodima tužilaštva, Haning i jedan bivši službenik pokrajinske kriminalističke policije navodno su 2023. planirali da diskredituju bivšeg supruga Kristine Blok lažnim optužbama za pedofiliju. Istražitelji sumnjaju da su pokušali da mu podmetnu hard-disk sa dečjom pornografijom. Taj postupak još nije okončan. Haning je ranije odbacio sve optužbe povezane sa slučajem Blok.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
