Ako samo budemo uvozili i trošili rezerve cena goriva i inflacija će porasti

Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje, ocenio je stručnjak za energetsku bezbednost i profesor na Fakultetu za bezbednost Petar Stanojević.

On je u intervjuu za specijalizovani portal Energija Balkana rekao da će Petrohemija stati onda kada ona potroši zalihe primarnog benzina, „što je verovatno uskoro“.

„Sve druge grane privrede i građani će imati problema ako budemo morali da se oslonimo u potpunosti na uvoz i trošenje rezervi, jer će cena goriva porasti, a time i inflacija“, upozorio je Stanojević.

Potraga za rešenjem

Srbija čeka da Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD odobri operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, jer Rafinerija je u takozvanoj „toploj cirkulaciji“ do utorka 2. decembra.

Prethodnom licencom od 14. novembra, s rokom važenja do 13. februara 2026. godine, odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS, što znači da ruska strana do tada ima rok da proda svoje akcije.

Srbija je u međuvremenu dala rok ruskoj strani da za 50 dana nađe rešenje, a u protivnom najavila postavljanje domaće uprave u kompaniji koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Geopolitika u suštini problema

Na pitanje šta je rešenje za aktuelnu situaciju, Stanojević kaže da je jedan od mogućih ishoda ono što su srpski zvaničnici predložili kao rešenje.

Komentarišući zakasneli početak pregovora o rešenju za NIS, Stanojević kaže kako se „očekivalo neko rešenje geopolitičkih problema na najvišem nivou“ i da „SAD neće ići dalje od stalnog produžavanja licence za rad kada je Srbija u pitanju“.

„Nažalost, stvari su se iskomplikovale i zaoštrile. Geopolitika je u suštini problema, a sve ostalo je sporedno, ali na nas direktno utiče“, naglasio je Stanojević.

Odgovarajući na pitanje šta treba uraditi ubuduće da se sadašnja situacija i kriza ne ponove, on sugeriše kako bi bilo pametno posvetiti se više energetskoj bezbednosti.

„To podrazumeva: popunjavanje rezervi do nivoa propisanog međunarodnim dokumentima, izgradnju nove rafinerije, izgradnju naftovoda od Mađarske do Pančeva i dalje do Skoplja i Soluna, Zakup delova luke u Baru i Solunu, stavranje uslova da se prugom Beograd-Bar može prevesti najmanje 12.000 tona nafte ili derivata nafte na dan, stavranje i održavanje flote barži na Dunavu, iskorišćenje naftnih škriljaca u Aleksincu, dalje istraživanje nafte u regionima gde je ima, prelazak železnice i gradskih saobraćaja na struju ili prirodni gas“, smatra Stanojević.

Izvor: FoNet

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom