Novinska agencija FoNet saopštila je da je njen novinar Marko Čonjagić brutalno pretučen tokom izveštavanja o štrajku Dijane Hrke u Beogradu. Napadači su pokušali da ga odvuku u ograđeni prostor, a policija, iako prisutna, nije sprečila napad
Nepoznate osobe koje su došle iz šatorskog naselja na Trgu Nikole Pašića napale su novinara Novinske agencije FoNet Marka Čonjagića kod gradilišta u Vlajkovićevoj ulici, dok je izveštavao sa skupa podrške majci Stefana Hrke poginulog u padu nadstrešnice, Dijani Hrki.
Četvorica muškaraca, od kojih su trojica bila maskirana, su reportera FoNeta koji je bio vidno obeležen u fluorescentnom prsluku sa press natpisom, prvo pokušali da uvuku u ograđeni prostor. Kada im to nije uspelo udarali su ga, oborili i šutirali dok je bio na zemlji.
Građani koji su svedočili napadu su dozivali policiju. Prišao je pripadnik Žandarmerije kome je Čonjagić rekao da je samo prolazio kada je napadnut. Žandarm mu je na to rekao da prođe dalje, prenosi novinaska agencija.
Reporter FoNeta je potom prišao policajcima u civilu, koji su bili u blizini i zatražio da sačine zapisnik a oni su ga uputili u policijsku stanicu Stari grad uz objašnjenje da postupaju po drugom slučaju.
Novinska agencija FoNet najoštrije osuđuje napad na svog repotrera koji je bio na zadatku i zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da preduzmu odlučne mere protiv nasilnika i zaštite novinare koji izveštavju sa javnih skupova.
Ovo je samo poslednji u nizu napada na novinare koji se odvijaju kod Ćacilenda u poslednjih nekoliko dana.
Pre toga je napadnuta novinarka Insajdera Nataša Mijušković. Nju je po ulasku u Ćacilend, opkolila grupa muškaraca koji i pored njenog insistiranja da se legitimišu, to nisu učinili.
„Neki od njih su je stegli za ruku i zatražili da pregledaju fotografije koje je napravila i obrišẹ ih iz telefona – ‘da joj ne bi sve kosti polomili’. Na njeno insistiranje da se legitimišụ, kao i ona njima, rekli su da nije bitno ko su, i upitali je ‘kako se oseća kao izdajnik srpskog naroda koji radi za Insajder TV’”, stoji u saopštenju ove televizije.
Dodaje se da je ta grupa muškaraca pratila novinarku Insajdera do kordona policije, gde joj je jedan od policajaca „prijateljski rekao da više ne ulazi u kamp”.
„Na njeno pitanje ‘da li je to okupirana teritorija’ i konstataciju da joj je njegov kolega rekao da može da uđe, dobila je odgovor da događaj prijavi na 192”.
Slično je prošao i fotoreporteri Radija DIR iz Rume koje su „okružile neuniformisane osobe i tražile im da izbrišu snimke. Zatim su ih udarali ih rukama po glavi, zbog čega je jedan od njih zatražio lekarsku pomoć”.
Tokom napada su nasilnici fotoreporterki oteli objektiv, a njenom kolegi otrgli press karticu koja je bila okačena oko vrata. Uspeli su da vrate objektiv, ali ne i novinarsku legitimaciju”, piše u saopštenju.
Slučaj je policiji prijavilo odgovorno lice tog medija Jovan Kerešić, navodeći da su fotoreporteri nakon incidenta bili uznemireni da bi sami prijavili slučaj i da strahuju da njihova novinarska legitimacija ne bude zloupotrebljena od strane trećih lica.
„U prijavi je Kerešić istakao da je sve vreme policija bila prisutna i da nije reagovala. Kerešić kaže za ANEM da su mlade kolege uplašene zbog čega ne žele da se njihova imena pominju u javnosti”, saopštila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija.
Policija je uhapsila građanina koji je, prema tvrdnjama okupljenih, preskočio ogradu oko Pionirskog parka, tzv. „Ćacilenda“ i pokušao da izazove incident.
Nakon toga je pokušao da nasrne na našu novinarku i nekoliko puta je uvredio. pic.twitter.com/KGhecmOfhI
— KRIK (@KRIKrs) November 3, 2025
Jedini incident u kome je nasilnik priveden je slučaj vređanja novinarke KRIK-a.
Naime, jedan od Vučićevih lojalista iz Ćacilenda je tokom rada novinara na terenu preskočio ogradu oko Pionirskog parka, i pokušao da izazove incident.
Nakon toga je pokušao da nasrne na našu novinarku i nekoliko puta je uvredio.
Srećom, ovogo puta je policija reagovala i uhapsila nasilnika.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
