Foto: Marija Janković
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju i zato se svrstavaju u „velike zagađivače“ treba za dva meseca da počnu da plaćaju porez državi, a ona nije usvojila ni sve zakone.
„Nacrt domaćih klimatskih zakona napisan je na brzinu, uz minimalno učešće stručne javnosti, i više kao odgovor na spoljnopolitički pritisak iz Brisela nego kao izraz naše promišljene strategije“, objašnjava za „Vreme“ energetski stručnjak Miloš Zdravković.
Brojni dokumenti sa kojima ovi zakoni treba da se usklađuju, kao što su Strategija razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalni akcioni plan za klimatske promene (2019-2030), ne postoje. Na to su ukazale nevladine organizacije.
One su dodale i da je za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo dvadeset dana, što je zakonski minimum, ali je česta pojava u Srbiji, sa rešenjima koja se donose na brzinu i mogla bi biti sporna.
„Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije“, kažu iz Beogradske otvorene škola (BOŠ), Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Umesto da prikupljeni novac odlazi u budžetsku rupu bez dna, država bi morala da ga vrati privredi kroz namenski fond za modernizaciju energetike i tehnologije, predlaže Zdravković.
„Taj fond bi finansirao zamenu zastarelih postrojenja, energetske audite, prelazak na čistije gorivo, kao i ulaganja u domaće inovacije – u filtere, biomasu, geotermalne izvore i digitalnu kontrolu potrošnje. Tako bi se svaki plaćeni evro vraćao kao investicija, a ne kao kazna“, dodaje on.
Novi porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte, ma kako se nazivao i ma kako bio upakovan u rečnik „zelene tranzicije“, za domaće proizvođače znači samo jedno – poskupljenje poslovanja i dodatni teret.
„Četiri evra po toni ugljen-dioksida deluju bezazleno na papiru, ali u zemlji čija privreda još diše na ugalj, mazut i zastarele sisteme grejanja, taj iznos se pretvara u ozbiljan udar na konkurentnost“, kaže Miloš Zdravković. „Naš proizvođač cementa, čelika ili đubriva neće moći da izdrži istu logiku kao nemački ili francuski, jer oni već deset godina imaju subvencije, zelene fondove i bespovratne podsticaje, dok mi nemamo ni ozbiljan plan tranzicije. I tako će i ovaj nazovi ekološki porez završiti kao – fiskalni porez, još jedan namet koji guši proizvodnju i tera fabrike da gase peći umesto da smanjuju emisije.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Užasno loš kvalitet uglja koji se vadi iz Kolubare, zalihe nafte u Pančevu koje mogu da izdrže još svega mesec dana i istorijski najgora godina u hidroelektranama - mnogo toga se sjatilo pred ovu zimu nad energetskim nebom Srbije. Bar jedna od tri karike mora da proradi, ili će nam biti hladno
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
