Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Srbija kasni u ispunjivanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza i sve je izvesnije da neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte (GHG) iz Pariskog sporazuma u predviđenom roku, do 2030. godine i klimatsko-energetska tranzicija mora postati apsolutni politički priotitet Vlade, ocenio je Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović naglasio je da ta pitanja moraju postati prioritet Vlade da bi Srbija uopšte mogla da uhvati priključak sa klimatskim i energetskim politikima EU.
Dodao je da Fiskalni savet poziva Vladu da pitanju energetkih i klimatkih promena posveti ozbiljnu i dužinu pažnju, jer će se u suprotnom, Srbija susresti sa ozbiljnim promenima, rastom ekonomkih i fiskalnih troškova i značajanim gubitkom kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i stranih investitora.
„Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena mehanizmа za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode“, naveo je Paunović.
Podsetio je da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da skoro dve trećine izvoza se plasira u zemlje EU, a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA)
„Srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, kod industrijskih proizvoda (čelik, cement, aluminijum) emisije su veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije – gde su domaće emisije u proizvodnji tri do četiri puta veće nego u EU“, naveo je.
Istakao je da je glavni uzrok zaostatka Srbije u tim oblastima proizvodnja struje iz lignita u EPS-u, jer skoro 80 osto nacionalnih emisija GHG potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odosto.
Objasnio je da će za primenu CBAM na uvoz industrijskih proizvoda biti predviđen period priagođavanja do 2034. godine, dok će se na izvoz električne enrgije već u 2026. godini naplaćivati 100 odsto cene emisije GHG.
„Izvoz struje iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ i doći će do drastičnog smanjenja ili potpune obustave izvoza“, ocenio je Paunović.
Izvor: FoNet
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
Predsednik Srbije pokušao da pronađe prelazno rešenje za vlasničku strukturu u „Naftnoj industriji Srbije“, ali ruska strana, prema navodima medija, ima drugačije planove
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u
Nemačka se kreće ka rekordnom broju bankrota, a Privredna i industrijska komora ponovo je upozorila na neophodnost političkih reformi
Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla za RTS da država ima dovoljno goriva i skladišta, te da građani ne treba da strahuju zbog aktuelne situacije u NIS-u
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
