Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Laslo Krasnahorkai, mađarski pisac koji je juče dobio Nobelovu nagradu za književnost, dobro je poznat ovdašnjim čitaocima.
Izdavačka kuća „Rende“ je objavila dve njegove knjige. Roman „Satantango“ (1985), je priča o bezimenoj mađarskoj varošici i njenim ubogim grotesknim žiteljima zarobljenim u zamku sopstvene neodlučnosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potragu za boljom budućnošću, nagrađen je Bukerovom nagradom 2015. Poznat je i po istoimenom sedmočasovnom filmu mađarskog reditelja Bela Tara, za koji je Krasnahorkai pisao scenario. Prevodilac je Zoltan Moguščij.
Druga je zbirka priča „Ide svet“ o ljudima koji neprestano maštaju o napuštanju svakodnevice, ali nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svojim trivijalnim životima, objavljena je 2019. Marko Čudić je za prevod ove knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“.
Izdavačka kuća „Saturn“ objavila je roman „Melanholija otpora“ (1989), o Knezu kao entitetu „nevidljive nakaznosti“ koji je u Nemačkoj proglašen knjigom godine, i po kome je Bela Tar snimio film „Verkmajsterove harmonije“.
Sva tri naslova objavio je i „Dereta“. Trenutno je moguće kupiti samo „Melanholiju otpora“, druga dva su rasprodata.
Krasnahorkai je 2013. bio gost Beogradskog sajma knjiga, a 2019. festivala Krokodil.
S njim je tada razgovarao Marko Čudi o njegovoj književnosti ali i o aktuelnom društvenom trenutku koji je opisao kao “lutanje u bezvazdušnom prostoru u kojem dopuštamo da nas ponižavaju”. Te je večeri pred beogradskom publikom još jednom istakao “ljudsku glupost kao ključno oružje za uništavanje masa”.
Govorio je o “banalnosti vremena u kojem živimo” ali i o, kako je istakao, “ispraznom modernom svetu zaborava”. Od beogradske publike oprostio se čitajući odlomke iz knjige “Ide svet”.
Pre tri godine, Laslo Krasnahorkai je bio gost i na 16. Međunarodnom festivalu „Prozefest“ i Novom Sadu, gde mu je uručena nagrada „Milan Vidaković“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
