Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele
Uvođenje američkih sankcija protiv Naftne industrije Srbije izazvalo je niz reakcija iz Moskve i Beograda – dok ruski stručnjaci i diplomate poručuju da mere neće paralizovati rad kompanije, već zahtevaju prilagođavanje, sindikat NIS-a uverava javnost da nestašica goriva neće biti, iako građani privremeno moraju da se naviknu na plaćanje gotovinom.
Direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin ocenio je povodom stupanja američkih sankcija prema NIS-u da one „same po sebi nisu smrtonosne – da ograničavaju, ali ne parališu potpuno rad kompanije“.
Dodaje da suočavanje sa sankcijama zahteva strateško prilagođavanje, što obuhvata promenu poslovnih modela i pronalaženje održivih alternativnih rešenja.
„U uslovima sankcija, ne postoji jednostavan izlaz – moguće je samo prilagođavanje u zavisnosti od toga kakve se mere primenjuju. To znači tražiti zaobilazne puteve, menjati logističke lance. Ako se sankcije nameću konkretnoj kompaniji, naročito ako je reč o velikoj energetskoj firmi, onda je situacija komplikovanija. U takvim slučajevima moguća su rešenja poput osnivanja novih kompanija koje bi preuzele neke funkcije sankcionisane firme. Bez iluzija, nešto treba smisliti“, kaže Pikin.
Kada je reč o mogućem razvoju situacije i budućim potezima, Pikin ukazuje na više mogućih opcija i ističe da će ključna odluka ipak biti na Beogradu.
„Ovde je više pitanje šta će srpska Vlada odlučiti i uraditi u ovoj situaciji. Ona se dosta dugo opirala uvođenju tih sankcija, tu je bilo raznih varijanti, uključujući i otkup ruskog udela. Tako da scenariji mogu biti razni“, kazao je.
Pikin ocenjuje i da ova mera predstavlja pre svega ciljani pritisak Zapada na najbliže saveznike Moskve i države koje dosledno održavaju i ne prekidaju saradnju sa Rusijom, uprkos geopolitičkim tenzijama.
Bocan-Harčenko: Rusija neće okrenuti leđa Srbiji
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je ambasada u stalnom kontaktu sa rukovodstvom Naftne industrije Srbije i istakao da je kompanija dosta dobro pripremljena za ovu situaciju, jer se znalo da će pre ili kasnije doći do povećane napetosti i do stupanju na snagu američkih sankcija.
„Oni imaju i zaliha, imaju i mogućnost da se snađu. U svakom slučaju, mislim da ne treba očekivati nestašice, niti uzbune na tržištu, ni kada je u pitanju energetska bezbednost Srbije“, kazao je Bocan-Harčenko za RT Balkan.
On je rekao da će biti još kontakata između NIS-a i srpske strane i „Gasproma“ i ruske strane, kao i između vlada dve države.
„Ne bih pričao o detaljima, niti o tome šta je moguće. Samo želim da kažem da danas, kada su sankcije uvedene, da je najvažnije da to ovo primamo bez nekih povećanih emocija, jer to za nas nije iznenađenje. Rešenje je bilo usvojeno od američke strane odavno, bilo je odlaganja, ali na kraju krajeva, to je potpuno političko rešenje, u pozadini nema ničega što se tiče ekonomije i energetike. To je potpuno političko rešenje“, istakao je ruski ambasador.
Sindikalista: Neće biti otpuštanja
Predsednik sindikata NIS Goran Takić izjavio je da rukovodstvo Naftne industrije Srbije nijednog trenutka nije dovelo u pitanje opstanak radnih mesta, kao i da ova komapnija raspolaže sa dovoljnom količinom sirove nafte i derivata.
„Obišao sam četiri, pet benzinskih stanica i sve normalno funkcioniše. Od 12 časova juče ne prima se ‘viza’ kartica, ali sve ostalo funkcioniše. Tako da, bez obzira na sve, nema razloga za brigu kada je reč o derivatima“, rekao je Takić gostujući na RTS-u.
Na pitanje kako će u budućnosti funkcionisati kupovina goriva na NIS-ovim pumpama, Takić kaže da će građani morati da se prilagode gotovini.
„Najverovatnije će morati da podižu novac na bankomatima ili u bankama. Ne verujem da će to naterati građane da odustanu od NIS-ovih pumpi, jer se one nalaze na najprometnijim lokacijama. I dalje traje tranzicija ka plaćanju karticama, tako da nisam siguran da će to biti ključni faktor koji će odvratiti kupce“, ocenio je Takić.
Naveo je i da sindikat, otkad su sankcije postale glavni problem, ima pojačanu komunikaciju sa rukovodstvom kompanije.
„Očekujem da odgovorni akcionari sednu, da se dogovore i da nađu rešenje problema. Sad već više nema vremena, mora da se nađe rešenje“, kazao je Takić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Statistički ekonomski podaci pobijaju tvrdnju o lakšem i berićetnijem životu građana Srbije. Šta je prošle godine pored frizera najviše poskupelo, a šta zaista pojeftinilo?
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
