Policijsko nasilje
Množe se svedočenja i dokazi o brutalnoj reakciji policije tokom mahom mirnih protesta u Novom Sadu početkom meseca (5. septembar).
Aleksandra Božić, koja je te večeri privedena, maltretirana i smeštena u pritvor u Bečeju pa vođena tužiocu, za “Vreme” tvrdi da su sve optužbe na njen račun lažne.
“Kod nas tri stoji jednaka optužba, od istog policajca, sa identičnim rečima koje smo mu navodno sve tri uputile. Nemoguće je da smo mu sve tri izgovorile istu rečenicu. Ništa od navedenog nisam uradila”, kaže ona.
U policiji su je terali da se skida do gole kože, navodno zbog pretresa. “Plače mi se, ne mogu da plačem, vrišti mi se, ali ne mogu, u tom momentu sam robot koji radi šta mu se kaže.”
Deluje da represija od te večeri ima sistem. Prema svedočenjima ljudi koji su tog dana bili na ulici, bačena je rekordna količina suzavca. Štipao je za oči i satima posle protesta. “Čuli su se kasnije i policajci koji se, pošto su skinuli gas maske, žale na udar i jačinu suzavca”, pisalo je “Vreme” sa lica mesta.
Sada su studenti u blokadi sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu optužili policiju da je koristila zloćudni CN suzavac, gas prokazan širom sveta. Studenti kažu da su prikupili desetine kanistera od kojih su neki bili izgrebani da se ne vide oznake, te da je laboratorija otkrila koje sredstvo je posredi.
Gas CN je ranije proizvođen u socijalističkoj Jugoslaviji i sve strane su ga koristile na ratištu.
Promptno se oglasilo Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdnjom da u arsenalu imaju samo “hemijske metke” i “ručne hemijske bombe” koje sadrže CS, a ne CN gas.
“Sram vas bilo, lažovi. Ovo što radite je još jedan poziv na građanski rat”, poručila je studentima i kritičkoj javnosti predsednica Skupštine Ana Brnabić, tvrdeći da je jači suzavac izmišljen kao i zvučni top.
No, o metodama policije počinju sve više da pričaju sami policajci, doduše pod zaštitom anonimnosti.
Jedan od pripadnika Žandarmerije kaže za “Vreme” da se poslušnost uteruje tako što se neizvršenje naređenja da se upotrebi pendrek kažnjava odbitkom do 20 odsto od plate, pogotovo ako je službena kamera snimila da su to uradili dvaput zaredom.
A kamere su svuda. Da policajci snimaju policajce jeste uobičajeno – ako to radi Unutrašnja kontrola. Ali ovde policiju snimaju maskirani policajci u civilu – da bi se analiziralo koji kolega koliko revnosno batina.
Protest poljoprivrednika
“Dajemo državi rok od deset dana”, poručili su poljoprivrednici koji su na traktorima održali protest upozorenja u ponedeljak (15. septembar). Najviše ih je bilo u Novom Sadu. Ako se zahtevi ne ispune, slede novi protesti i blokade.
A zahtevi su već dugo isti, i za “Vreme” ih sumira predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut: trista evra po hektaru za ovu godinu zbog posledica suše, berza poljoprivrednih proizvoda usklađena sa svetskim berzama i točenje dizela bez akcize.
“Već 15 godina tražimo ukidanje akciza, jer u svim zemljama u okruženju poljoprivrednici imaju gorivo bez akciza”, kaže Kleut.
Zahtevaju i isplatu zaostalih subvencija i refinansiranje poljoprivrednih kredita sa jedan odsto kamate, jer su pogođeni sušom i prinosi useva su “nikakvi”.
Nedavno je Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije uputila još jedan zahtev vlastima – da se Ministarstvo poljoprivrede “obračuna” sa fiktivnim gazdinstvima koja uzimaju subvencije.
Ministar Dragan Glamočić rekao je da će država pomoći, ali da su zahtevi nerealni, posebno onaj o 300 evra po hektaru i ukidanju akciza. “Jedna petina budžeta Srbije potrebna je samo da bi se ispunili ti zahtevi”, naveo je ministar.
Kleut pak kaže da su firme koje rade na Ekspu oslobođenje plaćanja akcize. “Basnoslovne sume novca se troše na gluposti, a oni ne žele da daju novac za ono što je od nacionalnog interesa, za prehrambenu sigurnost, jer tu ne mogu da se naplate koruptivnim radnjama.”
Košarka
Pobedu košarkaša Nemačke nad Turskom u finalu Evropskog prvenstva (88:83) u Nemačkoj je u živom prenosu pratilo 3,9 miliona ljudi, što je šer od svega 16,5 odsto. Ko zna koliko od toga su bili Turci.
U isto vreme se na prvom programu javnog servisa davao dnevnik, pa popularna krimi-serija Mesto zločina – to je gledalo preko pet miliona gledalaca.
Teško je u ovoj zemlji naći nekoga da se popriča o košarci. U svakom slučaju teže nego o nekoj trećeligaškoj fudbalskoj utakmici. Ili o Mestu zločina. Košarkaše je dočekalo par stotina ljudi.
Utoliko je uspeh spektakularniji – objedinili su svetsku i evropsku titulu. Za razliku od Manile, ovde su izbegli duel sa Srbijom, koja je posrnula već u osmini finala.
Nemačka ima najbolju generaciju svih vremena, predvođenu Denisom Šrederom i Francom Vagnerom. Ipak, apsolutni junak finala bio je Partizanov igrač Isak Bonga, “švajcarski nož” svakog tima za koji igra. Dao je 20 poena, pogodio sva četiri šuta za tri poena.
Tim je širok – uprkos izostanku nekoliko vrhunskih igrača u Rigi. Iskusan, galvanizovan, a još – relativno mlad. Deluje da za nemačku košarkašku reprezentaciju nema zime.
“Športšau”, portal javnog servisa, piše da tim nije oduševio samo spektakularnom košarkom. “Tu je i srdačno zajedništvo igrača, bezuslovno su tu jedni za druge i odgovorno nastupaju kao ambasadori svog sporta.”
List “Velt” piše da bi nemački fudbaleri imali šta da nauče od košarkaša. Jer, nekako se uvek završi na fudbalu.
Kada su košarkaši postali prvaci sveta u Manili (10. septembar 2023. godine), Fudbalski savez je posle prijateljske utakmice odlučio da smeni selektora Hansija Flika. Pogodite šta je tog dana bilo glavna sportska vest.
Nepal
Neko je na Tviteru napisao da bi bilo dobro da Srbi voze autobuse po Beogradu, a da Nepalci za 48 sati sruše vlast. I predsednik Aleksandar Vučić je u još jednom bizarnom nastupu povezao događaje u Nepalu sa onima u Srbiji.
Nepalci su odradili svoje. Generacija Z, omladina, za dva dana je primorala vladajuće komuniste da odstupe. Prethodno je više od pedeset ljudi poginulo u sukobima sa policijom tokom protesta izazvanih zabranom društvenih mreža i optužbama da se elita bogatila dok narod grca.
Tanudža Pandi (26), jedno od lica protesta, rekla je da nije bilo nikakve zavere niti velikog plana: “Bogatstvo onih na vlasti enormno je naraslo dok drugi pate. Naša generacija platiće ceh i to nas je nateralo na ulice.”
Scene nisu bile slatke. Ministri su izvlačeni iz kreveta, bičevani i premlaćivani, kuće su im paljene, goreo je parlament.
Bez zvaničnih izbora, omladina je na mesto privremene premijerke dovela Sušilu Karki (73), bivšu predsednicu Vrhovnog suda. Ona je postala i prva žena koja vodi Nepal. Njen posao je da kazni odgovorne za korupciju i pripremi slobodne izbore za 5. mart.
Vojska je prihvatila prevrat i patrolira ulicama Katmandua, dok deluje da je najžešće prošlo. Demonstranti su masovno pristupili čišćenju nereda koji je ostao posle nemira.
Nepal, himalajska zemlja sa tridesetak miliona stanovnika, republika je tek od 2008. godine.
Kulturna politika
Nije stvar samo u podudarnosti imena – Jugoslav Pantelić je delovao kao čovek predodređen da vodi Jugoslovensku kinoteku. I to je dokazivao tokom devet godina na čelu vrednog arhiva i kulturne institucije.
No, Vlada ga je razrešila na sednici prošlog četvrtka (11. septembar). Za v.d. direktora imenovan je Aleksandar Erdeljanović, istoričar filma i dugogodišnji upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke o kojem se u filmskoj javnosti ne može čuti ništa loše.
Pantelić ne zna šta je posredi ili barem tako kaže. Podseća da mu je Upravni odbor poverio treći mandat u februaru prošle godine, ali da Ministarstvo kulture tu odluku nikad nije potvrdilo ni opovrglo.
“Odluka o smeni stoga i nije bila tako neočekivana, jer sam to dugo ćutanje Ministarstva mogao da tumačim na jedan jedini način”, naveo je Pantelić u saopštenju. Šta će dalje? To će se čuti kasnije.
Za njegovog vakta Kinoteka se dala u zahtevnu digitalizaciju starih filmova, pokrenula letnji bioskop, dobacila do festivala u Kanu i Berlinala, a Pantelić je inicirao i Muzej filma.
No, ovog marta, Kinoteka je štrajkovala “na poziv studenata, želeći da podseti javnost i nadležne institucije na hitnost ispunjenja studentskih zahteva, koje prihvata kao svoje, tako i onih koji se aktivno artikulišu i u domenu kulture”.
A to se ne prašta. Time se nastavljaju smene “nedovoljno poslušnih” čelnih ljudi, kao što se već desilo u Narodnom pozorištu i Narodnoj biblioteci.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
