Foto: TanjugNa Zlatiboru je otvoren prvi NAFFIT, kao odgovor države na stihijski razvoj kulture – najavio je ministar Selaković. Zato na njemu nema glumaca, reditelja i ostalih koji stvaraju srpski film
Sinoć, 3. septembra, otvoren je najveći ovogodišnji državni projekat u kulturi – Nacionalni festival filma i televizije NAFFIT, na Zlatiboru.
Medijima kao da ovaj istorijski događaj nije privukao pažnju, pa ili prenose delove Tanjugovog izveštaja, ili ga ni ne pominju, ili, poput nekoliko režimskih citiraju govornike i ponavljaju da je Zlatibor postao ono što su Pula i Herceg Novi. Podsetimo, do skora je NAFFIT upoređivan sa Kanom.
Zvezde, gde ste
„Mnoge zvezde iz sveta filma i televizije su se okupile da prisustvuju ovom događaju“, tvrdi Informer, ali ne navodi njihova imena.
Na nekoliko jedinih fotografija koje je moguće videti u medijima nalaze se uvek samo ministar kulture Nikola Selaković koji je otvorio festival, sekretar u Ministarstvu kulture Lav Pajkić koji je bio prisutan verovatno po službenoj dužnosti, glumac Lazar Ristovski kao zvezda SNS-a, glumac i scenarista Nikola Pejaković je član žirija, režiser Predrag Gaga Antonijević je inicijator festivala, producent Maksa Ćatović je njegov (Gagin) glavni saradnik, reditelj Milutin Petrović je član žirija kao i Danka Milošević producent, i Milan Stamatović predsednik Opštine Čajetina.
Osim pomenutih zvanica sa fotografija, navode se i reditelj Miloš Radunović, producent Vladan Anđelković, glumac Branislav Lečić i scenaristkinja Nataša Drakulić.
Nema dokaza da je bilo poznatih glumaca i glumica, reditelja, producenata, što bi bilo normalno na festivalu osnovanom da promoviše nacionalnu kinematografiju.
Bojkot je
Podsetimo: bojkot je. Sva filmska esnafska udruženja bojkotuju NAFFIT zato što ne žele da učestvuju u nečem što je organizovano kao da je privatni projekat a ne svih njih, i u nečem što je država rado finansirala a nije imala novac ni za jedan od tri obavezna filmska konkursa ove godine. Između ostalog.
Zato je otvaranje prošlo bez glamura: crvenog tepiha, haljina i štikli, bliceva, vrištanja publike pri pojavi nekog popularnog lica i sličnih detalja uobičajenih na otvaranju svakog velikog a pogotovo nacionalnog festivala. Šteta što se barem prisutni, makar zbog slikanja, nisu svečanije obukli.
Nekoliko sati pre otvaranja, na konferenciji za medije Gaga Antonijević je rekao da su se „odjednom pojavile političke interesne grupe iz blokaderskog miljea koje su odlučile da bojkotuju festival.“
Poručio je i da je „krenula vrsta hajke, negira se ne samo mesto održavanja, nego i uopšte festival i njegov koncept. Znam da bi mnogim kolegama bilo draže da se festival dešava u Zagrebu ili nekom drugom gradu, a ne ovde na Zlatiboru“.
Poruka ministra Selakovića
Festival je otvorio ministar Nikola Selaković govorom koji nije bio istorijski, kakav bi se očekivao povodom otvaranja prvog nacionalnog festivala filma i televizije, već običan, govor-k’o-govor što bi rekli klinci.
„Velika je radost što sam danas sa vama ovde, što smo se svi sabrali oko jednog po svemu veoma važnog događaja za našu nacionalnu kulturu“, rekao je Selaković i prisutne podsetio na istorijske korene srpske kinematografije.
Informisao ih je i da „Republika Srbija nikada nije ulagala više novca u film i filmske stvaraoce nego što to čini danas. Glumci i filmski radnici danas su više nego ikada angažovani na projektima i snimaju uz podršku države kakva nije postojala prethodnih decenija.“
Zaključio je da „Srbija vapi za nacionalnom kulturnom politikom. I neka ovaj festival bude naš odgovor na stihijski razvoj kulture. Srpska kultura jeste deo južnoslovenskog prostora, ali je pre svega srpska.“
Na prvom izdanju NAFFIT-a biće prikazano sedam domaćih filmova i 14 televizijskih serija, i tri mađarska filma. Nije potvrđeno da li je otvaranju prisustvovao neko iz Mađarske. Nagradni fond NAFFIT-a od 15 miliona dinara biće razdeljen na 16 kategorija.
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
