Marla-Svenja Libih, nekadašnji neonacista Sven Libih, nije se pojavila na izdržavanju kazne u Kemnicu i sada je u bekstvu. Slučaj je pokrenuo žestoku raspravu o tome da li novi Zakon o samoodređenju olakšava zloupotrebe
Marla-Svenja Libih je u bekstvu. Ranije se osoba zvala Sven, bila poznati neonacista, a onda je zvanično promenila pol kako bi se sprdala sa zakonima – i išla u ženski zatvor. To je pokrenulo debatu.
Marla-Svenja Libih trebalo je do petka uveče da se pojavi pred kapijom zatvora u Kemnicu na odsluženju kazne. Ali, osoba nije došla i sada policija traga za njom, prenosi Dojče vele.
Tako se nastavlja bizarni slučaj koji je poslednjih sedmica preokupirao Nemačku i doveo do velikih kritika na račun Zakona o samoodređenju.
Jer, Marla-Svenja Libih se identifikuje kao žena te je i pozvan(a) da kaznu zatvora služi u ženskoj kaznioni.
Ali, Marla-Svenja se do nedavno zvao Sven Libih i bio je poznati neonacista. Na godinu i po robije osuđen je zbog govora mržnje, teških kleveta i uvreda.
Libih je potom krajem prošle godine odlučio da od sada živi kao žena – i zvanično je promenio pol u dokumentima, kao i ime.
Sva je prilika, pišu nemački mediji, da je to učinio kako bi izvrgao ruglu novi nemački zakon o samoodređenju. Zakon dopušta da se jednostavno promeni upisani pol u zvaničnim dokumentima i od tada se osoba smatra onim što želi da bude.
Kako da oslovimo Libiha?
Sa jedne strane, u pitanju je šarada koja zbunjuje i medije – kako da uopšte oslove Marlu-Svenju Libih, kao muškarca ili ženu? Posebno što je osoba bila spremna da tuži one koji narušavaju njen ženski identitet.
No, već ima sudskih presuda, kao i odluke nemačkog Saveta za štampu da u ovom slučaju mediji ne krše ni zakon ni kodeks ako Libiha nadalje označavaju kao muškarca. To je, navode, u sklopu izveštavanja o tome što on zloupotrebljava pravo na samoodređenje kako bi ismevao zakon.
Kritičari pak kažu da je zakon, koji je stupio na snagu prošlog novembra, ionako rđav – jer takoreći potezom pera omogućava recimo tipovima poput Libiha da se nađu u ženskom zatvoru, svlačionici, toaletu…
Trans-zajednica pak oseća da opet sve ide preko njihove grbače i kaže da jedan slučaj zloupotrebe ne čini zakon lošim.
Zakon na proveri
Libih je decenijama bio vođa zloglasne neonacističke grupe „Krv i čast“. O trans-osobama govorio je da su „paraziti društva“, a sistem je nazivao „transfašizmom“.
Sada kao da je donekle isterao svoje jer se o tome užareno debatuje.
Ministar unutarnjih poslova Aleksander Dobrint iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije naložio je da se ponovo izrade stručne procene Zakona o samoodređenju. Kako je rekao za magazin Štern, slučaj Libiha mogao bi postaviti loš presedan za zlostavljanje od strane ekstremista koji žele da ismeju vladu.
Zakon je progurala prošla vlada Olafa Šolca u kojoj su njegove socijaldemokrate bile sa liberalima i zelenima. Sada zemljom vladaju demohrišćani Fridriha Merca, dok su socijaldemokrate mlađi partner.
Konzervativcima je zakon oduvek smetao. Kažu, prelako se sada administrativno menja pol.
Zakon o samoodređenju omogućuje odraslima promenu pola davanjem izjave u lokalnom matičnom uredu. On je zamenio zastareli Zakon o transseksualcima iz 1980, koji su transrodne osobe osećale kao duboko poniženje. Naime, on je zahtevao razna savetovanja i lekarske preglede kako bi nekome bilo dozvoljeno da zvanično upiše drugi pol.
„Libihov slučaj iskorišćen je za dalje širenje mržnje“, kaže za DW Tereza Riharc, pravnica Nemačke federacije za queer raznolikost. „Ovaj pojedinačni slučaj ismejava rodno samoodređenje ili ga proglašava opasnošću. To ugrožava demokratiju“, smatra ona.
Gde je Libih?
No prvo treba naći Marlu-Svenju Libih, begunca o kojem već kruže fantastične priče da je prebegao u Moskvu.
Na mreži X je pod Libihovim imenom u petak objavljena interesantna poruka: „Umetnost mađioničarskog trika: Svi gledaju u kulise, dok objekt u senci nestaje. Niko nije znao za moju odluku – ni advokat, ni porodica. Šta sledi? Međunarodna poternica.“
Beg od zatvorske kazne ili beg iz zatvora u Nemačkoj nisu kažnjivi, ali bi verovatno značili da će Libih odsedeti punu dužinu kazne, ako ga policija nađe.
Godinu i po u ženskom zatvoru? Zatvorska uprava u Kemnicu navela je za DW da se tokom prijema svaka zatvorenica sastaje s lekarom i savetnikom koji mogu preporučiti premeštaj u drugi zatvor ili da zatvorenica bude izolovana.
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
