O čemu bi razgovarao čovek koji ne razgovara?

„Nema pregovora sa otmičarem“, stoji na naslovnici novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (28. avgust). Tu u više tekstova raspetljavamo sudbinu Vučićevog „poziva na dijalog“ i ostalih nijansi protesta.

Predsednik, dakle, zove na razgovor one koje inače naziva „teroristima“ i „izdajnicima“. Pri tome, jasno je da predsednik mnogo i rado priča, ali da se od razgovora odučio, ako je ikada to i umeo.

Trinaest godina monologa

Poslednju TV debatu imao je u maju 2012. godine kada mu je protivnik bio Dragan Đilas, tadašnji gradonačelnik Beograda. Debata se događala neposredno pred predsedničke izbore na kojima je kandidat SNS-a Tomislav Nikolić odneo pobedu.

Dakle, još je bio u opoziciji. I iz te se debate videlo da on ne ume da razgovara, da ne ume da bude učesnik u dijalogu.

„Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog“, piše u naslovnom tekstu Jovana Gligorijević.

„Zašto je jedan deo medijske scene, onaj koji danas nazivamo nezavisnim, izložio satanizaciji, kriminalizaciji“, pita se dalje, „zašto je ovaj drugi deo medijske scene, koji se medijima više ne može zvati, taj isti Vučić ukrotio, podjarmio i sveo na nešto gore i od propagandnog oružja, na platforme za uterivanje straha u kosti neistomišljenicima?“

Zloupotreba moći

Dok, kao, nudi dijalog, Vučić istovremeno galvanizuje svoje biračko telo. Opet se obraća „bakama i dekama“, u situaciji kad istraživanja pokazuju da se protestima većinski protive samo penzioneri i ljudi koji imaju najviše osam razreda škole. Njima se sada nude niže cene.

„Ta (zlo)upotreba se zasniva na redovnosti primanja penzija kao insigniji sigurne egzistencije, iako ta egzistencija zapravo podrazumeva nizak nivo kvaliteta života“, kaže za „Vreme“ antropolog Miloš Matić. „A sigurnost je ono što je ljudima uvek potrebno. Sa starošću potreba za sigurnošću preovladava.“

Naš kolumnista Aleksandar Dimitrijević, psiholog, posvetio je tekst moći koja korumpira ljude. Ona je odvajkada težnja i ljudi i životinja, obuzima i razvijene demokratije, a kamoli Vučića na čelu Srbije.

„Neman potčinjavanja ima bezbroj glava, a moć i bogatstvo umanjuju kapacitet za empatično reagovanje. Moćnik vidi samo svoju perspektivu i svoj interes, za suptilnosti je previše zauzet.“

**Sve ove članke, intervjue i kolumne pročitajte u novom broju „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (28. avgust) ili se **pretplatite na digitalno izdanje