U srcu Šumadije, među preostalim šumama i zaboravljenim selima, čuvaju se "zapisi" – sveta stabla koja vekovima svedoče o vezi čoveka i prirode, običaja i predanja. Projekat TreeGems pokrenuo je potragu za ovim zelenim čuvarima prošlosti
Šumadija je ime dobila po šumama koje su se u prošlosti prostirale na velikim delovima njene teritorije. Iako su one u međuvremenu degradirane, zahvaljujući lokalnom stanovništvu, naročito u seoskim sredinama, mnogi drevni, monumentalni primerci drveća očuvani su do danas u vidu „svetih stabala“, tzv. zapisa.
U Srbiji, zapis je stablo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. To je zapravo osveštano drvo na kojem je urezan krst. Kao tabuirano stablo, zapis se ne sme seći i ne smeju mu se lomiti grane, niti se na njemu sme spavati ili se na njega penjati. Veruje se da će svakoga ko se o to ogluši zadesiti velika nesreća, piše Klima 101.
Mada je obično u pitanju hrast, zapisa ima i među drugim vrstama drveća kao što su cer, brest, jasen i divlja kruška. A upravo se u Šumadiji krije mnogo ovakvih blaga prirode koji su poput svojevrsne spone između davnašnjih i današnjih vremena.
Jedan sveti hrast na deset kvadratnih kilometara
Procenjuje se da na svakih deset kvadratnih kilometara šumadijske zemlje živi bar jedan sveti hrast, među kojima se kriju i neki od najdugovečnijih i najvećih Šumadinaca.
Autori projekta TreeGems žele da ih pronađu sve, ne samo hrastove već i druge vrste zapisa.
Udruženi sa lokalnim stanovništvom, multidisciplinarni tim naučnika, tokom ove i naredne godine, radi na dokumentovanju svetih stabala u Šumadijskom upravnom okrugu.
Cilj istraživanja je karakterizacija zapisa sa botaničkog i ekološkog aspekta, sa posebnim osvrtom na zatečeno stanje i njihovu ulogu u svetlu klimatskih promena.
Stablo kao deo socio-kulturne slike
S obzirom na to da se vekovima unazad meštani okupljaju oko ovog drveća praktikujući brojne narodne i religijske običaje, stabla se analiziraju i sa socio-kulturnog aspekta.
Na mapi projekta TreeGems do sada je ubeleženo desetak zapisa koji su označeni kao skriveni dragulji, od hrasta medunca u Gornjim Grbicama koji, prema predanju, postoji još od doba dinastije Obrenović do divlje kruške izuzetnih dimenzija u Velikoj Sugubini.
To su posebna stabla koja su preživela sve ekološke i društveno-istorijske izazove koji su zadesili Šumadiju u protekla dva veka.
Pored toga, ima i skoro 40 ostalih živih stabala, kao i dva osušena zapisa – hrast u Gornjim Grbicama i dud kod sela Bukorovac, oba u blizini Kragujevca.
Ovoj zanimljivoj potrazi za šumadijskim zapisima možete se i sami priključiti kao građani-istraživači.
Kako da prijavite zapis u vešem mestu?
Zapise iz svog mesta možete podeliti sa autorima projekta TreeGems preko njihovih društvenih mreža (Instagram, Facebook, LinkedIn) tako što ćete okačiti fotografiju i tagovati ih – ili im pak pisati u inboks.
Moguće je i kontaktiranje putem mejla. Tako će vaš zapis naučnici moći da dodaju na samu mapu.
„Svaka informacija koju nam pošaljete, svaka priča koju podelite”, ističe se na sajtu, „pomaže u stvaranju sveobuhvatne mreže znanja koja prevazilazi pojedinačne projekte i doprinosi kolektivnom pamćenju.”
Tim projekta TreeGems radi na razvoju dela sajta koji će u bliskoj budućnosti omogućiti posetiocima da samostalno dodaju svoje fotografije, zapažanja i priče o zapisima u Srbiji.
Kako se navodi, biće to interaktivna mapa i baza podataka, dostupna svima koji žele da doprinesu očuvanju naše kulturne i prirodne baštine.
Put ka Unesko listi
Ali sve ovo su samo početni koraci ka pokretanju inicijative za zaštitu stabala-zapisa u okviru Uneskovog kulturnog nasleđa.
„Naša vizija je da zapisi budu prepoznati, lokalno i globalno, kao vredan i specifičan socio-kulturni, predeoni i botanički fenomen Srbije”, objašnjavaju iz projekta TreeGems.
Ovo istraživanje finansira Centar za promociju nauke pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Hrast-zapis u Šaranima posečen je zbog izgradnje autoputa
U selu Šarani, kod Gornjeg Milanovca, vekovima je rastao veoma poseban hrast.
Za meštane, on je predstavljao više od drveta – bio je to još jedan drevni zapis, osveštano stablo koje se ne seče i koje čuva duh predaka.
Star više od 600 godina, s krošnjom širokom 26 metara i stablom obima dva metra, dugo je ostajao van pažnje šire javnosti.
Sve dok se početkom 2010-ih nije našao isprečio na putu Koridora 11.
Uprkos protestima meštana i apelima nevladinih organizacija da se trasa autoputa pomeri, vlasti su odlučile drugačije.
Posle višemesečne borbe i obećanja da će drvo biti sačuvano, hrast je posečen rano ujutru 23. jula 2015. godine.
Izvor: Klima 101
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
U poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Zašto je to tako i šta može da se promeni
Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Navijači širom sveta se raduju utakmicama, Amerikanci zainteresovani za fudbal psuju zbog enormnih cena karata, a Donald Tramp je ovogodišnji Mundijal i pre nego što je počeo doveo do ivice političke izdržljivosti
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će se tokom dana sa severa Srbije proširiti naoblačenje praćeno kišom, pljuskovima, grmljavinom i osetnim padom temperature. U pojedinim delovima zemlje moguće su nepogode sa gradom i olujnim vetrom.
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Od 2001. do 2007. na Beogradskoj tvrđavi obnovljeno je oko 40 objekata i delova utvrđenja, što je oko 30 000m2 bedema, zidova kapija, mostova... Sad je drveni most ispred Kralj kapije zabetoniran, a deluje da su “Beli orlovi” glavno znamenje ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
