Bliski istok
“Ceo svet gleda kako umiremo polako i tiho. Šta više da kažemo? Sve smo rekli i ništa se nije promenilo”, ispričala je Suad al Laham preko telefona novinarima “Špigla” iz šatorskog naselja na peščanim dinama Gaze. Sredinom jula njena ćerkica je umrla – imala je godinu i četiri meseca i manje od dva kilograma.
Mnogo priče i mnogo kritika na račun Izraela do sada nisu bitno promenili stanje u Gazi. Trećina ljudi je u riziku da umre od gladi, ni na crnom tržištu nema brašna, pirinča i drugih namirnica.
Od nedelje (27. jul) Izrael sprovodi “taktičke pauze” i konačno pušta konvoje humanitarne pomoći koji su nedeljama čekali na granici. Govoreći o tome, premijer Benjamin Netanjahu je i dalje tvrdio da u Gazi nema nikakve humanitarne krize, da je sve plod propagande.
Puštanje pomoći na kašičicu rezultat je međunarodnog pritiska koji se svodi na govorancije. “Hoću da dobiju hranu”, rekao je američki predsednik Donald Tramp. I Nemačka, gde su kritike Izraela najopreznije, najavila je vazdušni most u saradnji sa Jordanom.
Sve je to suviše malo i cinično, kažu predstavnici humanitarnih organizacija koje su ostale na licu mesta. Iz vazduha se ne mogu baciti dovoljne količine pomoći, a već se dešavalo da paketi koji padaju povrede ljude. “Sve što je potrebno je odluka izraelskih zvaničnika da omoguće uvoz kopnenim putem”, rekao je Žan Gi Vato iz Lekara bez granica.
Dok se Izrael suočava sa optužbama za genocid, Netanjahu tvrdi da se ne odustaje od dva cilja proklamovana još od krvavog napada Hamasa u oktobru 2023. godine – uništenje Hamasa i oslobađanje talaca.
Računa se da je još dvadesetak živih talaca u rukama palestinskih militanata. Blizu 90 odsto pojasa je pod kontrolom izraelske vojske koja je, prema palestinskim navodima, ubila više od hiljadu ljudi koji su se gurali za hranu u retkim prilikama kad bi stigla.
Maleni pojas – dug 40, a širok između 6 i 14 kilometara, površine gradskog jezgra Beograda – gotovo je sravnjen sa zemljom. Hebrejski univerzitet u Jerusalimu navodi da je 70 odsto objekata uništeno ili oštećeno toliko da se ne mogu koristiti.
U izraelskoj odmazdi do sada je ubijeno najmanje 60.000 ljudi, a osakaćeno je višestruko više.
Saobraćaj
Svakog dana se gine po srpskim drumovima, ali retko kada pogibiju zabeleži više kamera pa snimci postanu viralni na društvenim mrežama. Tako se desilo u nedelju (27. jul) na raskrsnici u Batajnici, kada je stradao motociklista.
Snimci pokazuju da je velikom brzinom prošao kroz crveno svetlo, isto kao i automobil iz poprečne ulice. Dve fatalne i bahate greške odnele su jedan život.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u proseku, svakog šestog dana u Srbiji pogine jedan vozač motocikla ili mopeda, a svakog dana ih se povredi četvoro. Trećina poginulih strada bez kontakta sa drugim vozilima.
Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost saobraćaja iz Asocijacije za bezbednost motociklista, kaže da je odgovornost u nesrećama jednako raspoređena na vozače dvotočkaša i automobila, ali da je jasno ko izvlači deblji kraj.
“Šanse da zaštitna oprema odradi posao vrlo su male ukoliko nema vazdušnog jastuka za motociklistu, odnosno vazdušnog prsluka. Nažalost, tada dolazi do posledica do kakvih je došlo ovde”, kaže Jevtić za “Vreme”.
Dodaje da se aktivnost Agencije za bezbednost saobraćaja svela na deljenje letaka u kojima se vozači mole da ne piju kad voze.
“Strategija bezbednosti saobraćaja prepisuje se iz godine u godinu. Nisu ubacili edukaciju u škole, što je najpotrebnije. Izgubila se i stručnost. To je potpuno zatvoren sistem koji se bavi kampanjicama. Kao da rak lečite čajem od nane.”
Slučaj Radoičić
Milan Radoičić, kontroverzni biznismen, traženi “terorista”, čovek hiljadu zanata i bliskih veza sa režimima u Beogradu i Prištini, navodno je još 2021. dao kosovskoj istrazi informacije o ubistvu Olivera Ivanovića u zamenu za povlačenje poternice za njim.
To sada tvrdi kosovski specijalni tužilac Bljerim Isufaj. Te navode je teško proveriti, ali činjenica je da je Radoičić bio na poternici početkom 2021, a da je zatim Specijalno tužilaštvo povuklo poternicu.
Ivanović, najpoznatiji srpski političar na Kosovu, ubijen je sa leđa u severnom delu Kosovske Mitrovice u januaru 2018. Radoičić i njegov ortak Zvonko Veselinović su u Prištini označeni kao vođe kriminalne grupe koja se krije iza zločina. Sa druge strane, istraga pompezno najavljena u Beogradu nije dala nikakve rezultate.
Nedžedin Spahiju, profesor balkanske politike na Fakultetu političkih nauka u Prištini, u sadašnjim izjavama kosovskog tužioca ipak vidi političku igru. “Mnogo je verovatnije da su tadašnje vlasti u Prištini imale određene poslovne dogovore sa Radoičićem pa su zato povukle poternicu za njim”, kaže Spahiju za “Vreme”. “Tako se zapravo radi o biznis pogodbi, a ne rasvetljavanju slučaja ubistva Olivera Ivanovića.”
I posle ubistva Ivanovića, Radoičić je bezbedno živeo na severu Kosova, u skupocenoj vili. Tako je bilo sve do slučaja “Banjska”, kada je Radoičić predvodio malu paravojsku i napad na kosovsku policiju. Stradali su jedan policajac i trojica srpskih militanata.
Iako je u Srbiji “saslušan” i pod istragom, Radoičić nesmetano živi na slobodi pokraj stadiona Crvene zvezde. Istraga se oteže, suđenje nije počelo. Biznisi neformalnog kralja kosovskog Severa idu dalje.
Turizam
Utisak je da je pola Srbije na moru u Grčkoj, dok domaći turizam beleži gubitke. Ko je kriv? Vlast kaže “blokaderi-zgubidani” koji su oterali strane turiste. Brojke pak kažu – tanji novčanici domaćih turista.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju je međugodišnji pad broja noćenja kod domaćih turista bio 3,7 odsto, a kod stranih 6,8 odsto. Ali, u aprilu je pad bio 10,8 odsto, što je u potpunosti išlo na konto domaćih turista – njihov broj noćenja smanjio se za petinu.
Prvi čovek Nacionalne asocijacije turističkih agencija Aleksandar Seničić kaže da je glavni razlog manjeg broja domaćih turista to što je podeljeno manje vaučera za subvencionisani odmor.
“Ove godine je podeljeno 30.000 vaučera što je 150.000 noćenja, dok je prošle godine podeljeno 100.000 vaučera ili 500.000 noćenja, pa je samo tu nastala ogromna razlika”, kaže Seničić za “Vreme”.
Pravo na vaučere u vrednosti od 10.000 dinara imali su ljudi koji inače teško mogu sami da plate odmor: penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći i oni koji zarađuju do 80.000 dinara mesečno.
Tu se krije drugi razlog – više cene i tiha ekonomska kriza. U junu je kategorija restorana i kafea bila skuplja za 8,4 odsto nego godinu ranije, smeštaji 2,4 odsto, a paket aranžmani čak 14,8 odsto. “Cela ova situacija uslovljena je inflacijom i, po meni, nerealnim kursom evra”, kaže Seničić.
Dodaje da je sektor turizma poskupeo jer je valjalo višim platama privući radnu snagu posle pandemije. I drugo, mnogi su se okrenuli stranim turistima dubljeg džepa zanemarujući domaće.
Predsednik Aleksandar Vučić je u jednom od hroničnih nastupa pak za sve okrivio proteste. Pad turizma je, kaže, “direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, i spolja i iznutra”. U njegovim izlaganjima nema ni govora o nemaštini.
Košarka
Došlo je opet ono doba godina kad se sreću dva omiljena srpska nacionalna sporta – košarka i loženje. A za loženje, vala, ima i razloga.
Jer, Nikola Jokić će igrati za Srbiju na Evropskom prvenstvu koje počinje krajem avgusta u više evropskih gradova. Ko na parketu ima najboljeg košarkaša današnjice, taj je objektivno prvi favorit, što navodi i FIBA u power rankingu. Srbija je tu na vrhu, ispred Francuske i Nemačke.
Osim Jokića i neupitnog kapitena Bogdana Bogdanovića, selektor Svetislav Pešić je na širi spisak od 17 imena stavio još ove igrače: Stefana Jovića, Vasilija Micića, Aleksu Avramovića, Vanju Marinkovića, Marka Gudurića, Uroša Trifunovića, Nikolu Topića, Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca, Nikolu Jovića, Tristana Vukčevića, Filipa Petruševa, Alena Smailagića, Nikolu Milutinova i Balšu Koprivicu.
Srbija će grupnu fazu igrati u Rigi, protiv domaće Letonije, te Turske, Portugalije, Češke i Estonije.
Pešić je u svom maniru rekao da nikakva neizvesnost oko nastupa Jokića nije ni postojala, to jest da mediji i navijači veštački proizvode neizvesnost. Dodao je i da spiskom ne ispunjava želje slušalaca i navijača.
Iako je ova generacija došla vrlo blizu najvišeg postolja, zlato sa velikog takmičenja čeka se 23 godine, još od Indijanapolisa. I tada je na klupi sedeo Pešić.
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
