Međunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu izjasnio se da svako ima pravo da živi na nastanjivoj planeti, prenosi AP. Nastanjiva planeta deo je međunarodnog običajnog prava, ocenio je sud Ujedinjenih nacija, što podrazumeva obavezu svih zemalja da je štite, a ne samo one koje su potpisale klimatske sporazume i slične ugovore.
„Ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu je, dakle, neodvojivo povezano s uživanjem drugih ljudskih prava“, rekao je predsednik suda Judži Ivasava tokom dvočasovnog zasedanja. Svih petnaest sudija jednoglasno su doneli ovu odluku.
Neispunjavanje klimatskih obaveza kao kršenje međunarodnog prava
U dugoočekivanoj odluci sud UN-a je istakao da klimatske promene predstavljaju „hitnu, egzistencijalnu pretnju”, te da zemlje moraju da ispunjavaju svoje obaveze u pogledu zauzdavanja globalnog zagrevanja i da smanje štetne emisije, piše Klima 101.
U suprotnom, suočavaju se sa rizikom od plaćanja kompenzacije nacijama koje su na najozbiljnijem udaru klimatskih promena.
Pravni timovi proučavaju uticaj ove presude na parnice protiv kompanija koje proizvode fosilna goriva, kao i na vlade koje ih regulišu. Haški sud je otvorio vrata da se ne samo aktivno zagađenje životne sredine, već i pasivno ponašanje mogu tretirati kao kršenje međunarodnog prava.
U praksi bi to moglo da znači da bi neke zemlje ili pojedinci koji trpe posledice klimatskih promena mogli da dobiju pravo na odštetu. Za štetu izazvanu emisijama gasova sa efektom staklene bašte, „reparacija može podrazumevati obnovu oštećene ili uništene infrastrukture, kao i obnovu ekosistema i biodiverziteta“, naveo je sud, a prenosi AP.
Pariski sporazum kao temelj globalne klimatske politike
Sudija Judži Ivasava izjavio je da „države moraju da sarađuju kako bi postigle konkretne ciljeve u smanjenju emisija“, a sud je naveo da su države odgovorne i za delovanje kompanija koje se nalaze pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom, prenosi Rojters.
Naime, neuspeh u ograničavanju proizvodnje fosilnih goriva i subvencija mogao bi dovesti do „potpunih reparacija pogođenim državama u obliku restitucije, naknade štete i satisfakcije, pod uslovom da su ispunjeni opšti uslovi prema pravu državne odgovornosti“.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da cilj Pariskog sporazuma o klimi mora biti osnova svih klimatskih politika. „Ovo je pobeda za našu planetu, za klimatsku pravdu,“ izjavio je.
Ciljevi Pariskog sporazuma iz 2015. godine uključuju pokušaj da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1.5 stepeni Celzijusa.
SAD i druge sile pod pritiskom zbog klimatske neaktivnosti
Sjedinjene Američke Države, kao najveći zagađivač štetnim gasovima sa efektom staklene bašte u istoriji i trenutno drugi po veličini zagađivač nakon Kine, pod predsednikom Donaldom Trampom ukidaju sve moguće klimatske regulative, prenosi Rojters.
„Kao i uvek, predsednik Tramp i cela administracija posvećeni su politici ‘Amerika na prvom mestu’ i stavljanju interesa običnih Amerikanaca na prvo mesto,“ rekla je portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers agenciji Rojters kao odgovor na mišljenje suda.
Sa rastućim skepticizmom prema klimatskim promenama u SAD-u i drugim zemljama, sudija Ivasava je tokom dvočasovnog izlaganja mišljenja suda izložio uzrok problema i potrebu za zajedničkim odgovorom.
„Emisije gasova sa efektom staklene bašte su nedvosmisleno izazvane ljudskim aktivnostima koje nisu teritorijalno ograničene,“ rekao je.
Istorijski gledano, bogate industrijalizovane zemlje odgovorne su za najveći deo emisija. Ivasava je naglasio da ove zemlje moraju preuzeti vodeću ulogu u rešavanju ovog problema.
Obaveze država u borbi protiv klimatskih promena
Čitajući presudu, Ivasava je rekao i da su „emisije gasova sa efektom staklene bašte nedvosmisleno izazvane ljudskim aktivnostima i da imaju prekogranične efekte“ sa dalekosežnim posledicama, koje „naglašavaju hitnu i egzistencijalnu pretnju koju predstavljaju klimatske promene“.
Države su dužne da sarađuju u sprečavanju štete koju prouzrokuju klimatske promene. Prema sudu, moraju osigurati da njihovi nacionalni klimatski ciljevi predstavljaju najviši mogući nivo ambicije.
U svojoj presudi, Međunarodni sud pravde je takođe naveo da države imaju dužnost da ne odbijaju migrante čiji bi životi bili ugroženi klimatskim promenama u njihovim matičnim zemljama, prenosi DW.
Prekretnica za klimatsku pravdu
Viša pravnica u Centru za međunarodno pravo zaštite životne sredine Džoi Čaudri, rekla je za DW da obim klimatskih promena znači da postoji prostor za mnoge različite zakone.
„Najviši sud na svetu je progovorio – potvrđujući ono što su zajednice na prvoj liniji odavno tražile: pravda znači pravni lek,“ rekla je Čaudri.
„Presuda je jasna: zagađivači moraju da plate,“ dodala je.
Prema podacima Instituta za klimatske promene Grentam pri Londonskoj školi ekonomije, do sada je podneto oko 3.000 klimatskih tužbi u skoro 60 zemalja, prenosi Klima 101, pri čemu bi ovaj broj mogao da se poveća.
Joana Setzer, vanredna profesorka i istraživač ovog Instituta, izjavila je da savetodavno mišljenje predstavlja „prekretnicu“ za klimatske parnice.
