Broj ljudi na koncertu Marka Perkovića Tompsona sličan je broju žrtava ustaškog režima koji Tompson rehabilituje, piše Frankfurter algemajne cajtung
Nastup „nacionalističkog muzičara Marka Perkovića“ bio je sjajan uspeh uzme li se u obzir broj posetilaca, piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), piše Dojče vele (DW).
Nemački dnevnik dodaje da taj koncert, koji FAZ svrstava među najveće priredbe takvog tipa u evropskoj istoriji, upravo zbog tako velikog broja prisutnih ljudi „o Hrvatskoj kaže više nego što toj zemlji može biti drago“.
„Već decenijama je Perkovićev poslovni model da svoju reputaciju kao domoljubivog patriote, osim za zarađivanje novca, koristi i za rehabilitaciju hrvatskog ustaškog režima“, piše novinar Mihael Martens u tekstu.
Ustaški režim i njegovog „poglavnika“ Antu Pavelića autor naziva Hitlerovim „mlađim partnerom“ na Balkanu.
Citirajući navode iz knjige istoričara Aleksandera Korba „U senci svetskog rata“, FAZ čitaoce podseća na dimenzije ustaških zločina: „Skoro pola miliona ljudi, dakle otprilike onoliko koliko ih je došlo na Tompsonov koncert, pali su kao žrtve petogodišnjeg ustaškog terora.“
Većinom su to, kako dalje navodi FAZ, bili Srbi (više od 300.000), ali ubijeno je i 115.000 Hrvata, bosanskih muslimana, Jevreja i hiljade Roma, napominje Martens: „U Jasenovcu je bio podignut najveći logor smrti Drugog svetskog rata kojim nisu upravljali Nemci. Tamo je ubijeno više od 80 hiljada ljudi.“
„Jedna od glavnih parola ustaša glasila je ‘Za dom – spremni’. To je hrvatska verzija ‘Hajl Hitler’“, piše FAZ. I dodaje kako najpoznatija Perkovićeva pesma „Bojna Čavoglave“ počinje upravo tim pokličem. „Na zagrebačkom koncertu on je izveden u duetu između umetnika i publike“, piše FAZ.
Objašnjavajući kontekst u kojem je nastala ta pesma, FAZ navodi da su se Hrvati branili od srpske agresije, da je trećina zemlje bila okupirana, da je Hrvatska bila na ivici ponora – te da se ta pesma vrlo brzo proširila među tadašnjim braniocima i postala im oslonac u teškim trenucima.
„Samo je izgovor Perkovićeva kasnija tvrdnja da je ‘Za dom – spremni’ istorijski slogan koji se koristio davno pre preuzimanja vlasti od strane fašista. Istina je doduše da postoje i stariji primeri korišćenja, ali to ništa ne menja na tome da se kontekst od 1941. do 1945. ne može više odvojiti od te parole“, dodaje FAZ.
Nemački list citira nalaze studije Instituta za socijalna istraživanja u Zagrebu koji je pre nekoliko godina naveo da trećina mladih u Hrvatskoj veruje da je fašistička hrvatska država samo branila „interese Hrvata“. FAZ zaključuje: „To je tako mogao reći i Perković.“
„Perkovićeva metoda je jednostavna: on nešto kaže, pa kaže da to nije tako mislio. Insinuira ono što bi njegova publika mogla misliti do kraja. Koristi ustaške parole, da bi nakon toga tvrdio da nije ništa znao o njihovoj istoriji, ili da bi tvrdio kako su ih doduše koristili hrvatski fašisti, ali da nemaju veze s njima”, piše nemački list.
Pritom mu, kako dalje navodi list, koristi činjenica da „u Hrvatskoj zaista postoje velike teme koje se decenijama tabuiziraju, pre svega masakr koji su komunistički partizani počinili u Blajburgu 1945. godine. Ali Perković te rupe u debati popunjava iskrivljavanjem istorije.“
„U zemlji u kojoj nacionalna akademija nauka i umetnosti ‘pere’ ustašku ikonografiju (…) ustaško obeležje na Tompsonovim koncertima nije više skandal, nego deo procesa institucionalne normalizacije istorijskog revizionizma“, citira frankfurtski list izjave Lade Duraković, koje je istoričarka muzike iz Pule pre nekoliko dana dala za DW.
U tom intervjuu ona je tu ikonografiju nazvala delom „kulturne politike za koju je država dala dozvolu“.
A te veze su očigledne, dodaje FAZ. Kao primer navodi premijera Andreja Plenkovića iz konzervativnog HDZ-a koji „ne želi da rizikuje da ima Tompsona protiv sebe“, pa je zato došao na generalnu probu na Hipodrom i fotografisao se sa „narodnim herojem“, dodaje ovaj list.
Tekst zaključuje konstatacijom da će debata oko ovog „rekordnog koncerta“ još neko vreme zabavljati Hrvatsku iz jednostavnog razloga:
„U Hrvatskoj se naspram stotina hiljada Perkovićevih fanova nalazi sličan broj ljudi koji se odlučno protive njegovoj mešavini kiča, ratne romantike, katoličanstva i rehabilitacije fašizma.“
Izvor: Dojče vele (DW)
„Osuđujemo napade koje je Hamas počinio 7. oktobra protiv civila“ i „Hamas mora da oslobodi sve taoce“ koji se drže u Gazi, navodi se u tekstu Njujorške deklaracije
Bivša predsednica Vrhovnog suda Sušila Karki je prvu ženu na čelu vlade Nepala
Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da osumnjičenog za ubistvo Čarlija Kirka neko „vrlo blizak njemu izdao"
Svetski poznati strit-art umetnik Benksi bi konačno mogao da otkrije svoj identitet nakon što je policija pokrenula istragu o njegovom najnovijem umetničkom delu na Kraljevskom sudu pravde u Londonu
Američki mediji prenose da policija ima ime „osobe od interesa“ koja se povezuje sa ubistvom Čarlija Kirka. FBI nudi nagradu od 100.000 dolara za informacije
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
