Policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala je u noći između 2. i 3. juna da upadne na Pravni fakultet. Za bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića to je evidentan primer ugrožavanja zakonom zagarntovane autonomije ove institucije
Kao ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja i nezavisnosti naučnog rada, autonomija univerziteta pravo je i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političke stranke.
U poslednjih nekoliko meseci, otkako su počele studentske blokade visokoškolskih ustanova, autonomija univerziteta nekoliko puta je ugrožavana.
Poslednji put to se dogodilo u noći između 2. i 3. jula, kada je policija pokušala da upadne na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Snimci policije u opremi za razbijanje demonstracija na Platou Slobodana Jovanovića i pred ulaznim vratima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i privođenje 23 ljudi, najnovije su scene zabeležene pred ovom visokoškolskom ustanovom, čiji je student bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovakav čin policije je, prema rečima nekadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, evidentan je primer ugrožavanja autonomije ove institucije.
Pokušaj nasilnog ulaska
„Autonomija univerziteta pretpostavalja da policija ne može da uđe u akademsku zajednicu, odnosno na fakultet, univerzitet, bez poziva inokosnog organa – dekana, rektora”, pojašnjava za „Vreme” Kovačević.
Prema njegovim rečima, inokosni organ zove policiju kada proceni da je bezbednost zaposlenih i studenata ugrožena.
„Na primer, ako postoji dojava o bombi ili da će da se desi neki incident, krađa, neke laboratorije su opljačkane, odneta je vredna oprama, onda naravno zovemo policiju”, dodaje Kovačević.
Policija je sinoć pokušala nasilno da uđe u zgradu Pravnog fakulteta, pokazuju snimci i svedočenja okupljenih objavljena na društvenim mrežama.
View this post on Instagram
„Ovo je bio pokušaj nasilnog ulaska, niko ih nije zvao i oni su hteli da uđu na silu i da fizički izbace studente sa Pravnog fakulteta, što je evidentan primer ugrožavanja autonomije”, kaže Kovačević, dodajući da studenti protestuju mirno i da imaju prava na izražavanje i protest po zakonu.
„Da li tu postoji neki verbalni delikt, to ne možete da vidite sa snimka. Oni (policija) napadaju građane koji stoje i mirno protestuju, to je isto tako kršenje zakona”, dodaje sagovornik „Vremena”,
Šta se dogodilo?
Četvrtu noć građanske neposlušnosti u Srbiji obeležili su nasilje i jake policijske snage na ulicama koje su potiskivale demonstrante sa blokada.
Samo na jednoj blokadi, pred zgradom Pravnog fakulteta u Beogradu, privedene su 23 osobe, saopštio je MUP.
U toku noći, policija je legitimisala ukupno 1297 osoba, dok je 79 osoba privedeno.
„Policija je večeras pokušala da uđe u zgradu Pravnog fakulteta i time narušila autonomiju univerziteta”, objavljeno je na nalogu Pravni u blokadi.
View this post on Instagram
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta.
„Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”.
Besmislena represija prema studentima
Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta.
Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna.
„Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević.
„Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje.
Uredba – još jedan primer kršenja autonomije
Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20.
Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade.
„Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević.
Šta je autonomija univerziteta?
Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta.
Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom.
Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.
Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada.
Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu tvrdi da su Aleksandar Radić i njegov advokat uredno telefonski obavešteni o pretresu, ali da su oni odgovorili da neće prisustvovati pretresu
Političku scenu Srbije karakterišu izražena polarizacija i dugotrajne tenzije između vlasti, predvođene predsednikom države Aleksandrom Vučićem, smatra parlamentarna skupština Saveta Evrope
Dijaspora je sada zainteresovana da učestvuje u odlukama koje se tiču budućnosti i sadašnjosti Srbije u mnogo većoj meri nego ikada do sada, kaže pisac Gojko Božović
Ogroman broj građana je bio neposredni akter događaja, a oni pokušavaju da napravite konstrukciju da su sve to nekakvi simulanti i to još organizovani, kaže pravnik Rodoljub Šabić o saopštenju VJT o „zvučnom topu“
Zlatanović je jedan od prvih koji su na društvenim mrežama postavljali lažne objave u vezi sa „zvučnim topom“
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
