Šta je Gvozdena kupola, izraelski štit protiv iranskih raketa

Posle napada Izraela, Iran je lansirao napade iz odmazde. Sa više projektila pogođen je Tel Aviv. Za sada nije prijavljeno da je neko poginuo, ali su desetine ljudi povređene.

Projektili, dakle, tu i tamo probijaju i Gvozdenu kupolu, izraelski sistem protivvazdušne odbrane koji važi za najbolji na svetu, piše Dojče vele (DW).

Šta on može i zašto se ipak razmišlja o zameni?

Kako izgleda izraelska PVO?

Iako se najčešće piše o „Gvozdenoj kupoli“ – jer ona ima najviše posla – Izrael protivvazdušnu odbranu temelji na još dva sistema.

„Davidova praćka“ treba da obara rakete srednjeg dometa, dronove i krstareće rakete. Sistem „Strela“ prati pak rakete dugog dometa.

Gvozdena kupola je najaktivnija jer obara rakete kratkog dometa i artiljerijske projektile, a njima se najčešće gađa Izrael. U pripremi je i lasersko odbrambeno oružje.

Kako radi Kupola?

Sistem ima tri dela – radar, kontrolni centar i bacač raketa. Sve se dešava u par sekundi, jer, recimo pri raketiranju iz Pojasa Gaze, projektili lete između 15 i 90 sekundi, zavisno od dela Izraela koji se cilja.

Kupola lansira odbrambenu raketu samo kada radar i kontrolni centar – i jedno i drugo se nalazi na kamionima – proračunaju da raketa ide ka gradu ili selu. U blizini mobilnog radara nalaze se četiri lansirne jedinice opremljene sa po dvadeset raketa dometa od četiri do sedamnaest kilometara.

Računa se da jedan ovakav sistem može da zaštiti površinu od 150 kvadratnih kilometara, što odgovara gradu srednje veličine. Istovremeno može da zabeleži šest neprijateljskih raketa.

Odbrambeni projektil je juri po nebu i eksplodira u blizini, uništavajući tako i projektil napadača. Tada i dalje postoji opasnost od krhotina koje padaju iz vazduha, mada inteligentni projektili teže da unište raketu van naseljenog mesta.

U Izraelu je ukupno deset ovakvih sistema. Neki stručnjaci kažu da bi bolje bilo da ih je trinaest, jer bi tako mogla da se pokrije čitava teritorija.

Kolika je uspešnost sistema?

Proizvođač, državni Rafael Advanced Defence Systems, tvrdi da je kvota uspešnosti oko 90 odsto.

Kada je Hamas raketirao Izrael – recimo u oktobru 2023. navodno oko tri hiljade projektila – ideja je bila jednostavna: preopteretiti Kupolu. Hamas ima rudimentarne projektile, često neprecizne, ali ako ih je mnogo, onda ni Gvozdena kupola ne stiže sve.

Koliko to košta?

Osim ograničenog kapaciteta, postoji još jedan razlog što Gvozdena kupola obara samo one rakete koje lete ka naseljenim mestima ili važnoj infrastrukturi.

Jer, svaki ispaljena protivvazdušna raketa navodno košta oko 50.000 dolara. Cena jedne baterije Kupole je između 40 i 70 miliona dolara.

Od kada je u upotrebi?

Ideja za ovakav protivraketni sistem se prvi put pojavila sredinom devedesetih. U to vreme je na Izrael počela da puca islamistička paravojska Hezbolah, tada stacionirana isključivo u Libanu.

Ali koncept Gvozdene kupole je stvarno pokrenut tek 2004, kada je brigadni general Deni Gold preuzeo vođstvo vojnog istraživanja i razvoja odbrane u Izraelu. Zatim je 2007. stigao nalog da se razvije odbrambeni štit. U funkciji je od 2011. godine.

Prva Gvozdena kupola postavljena je u martu 2011. kod grada Berševe, oko 40 kilometara od Pojasa Gaze. Od tada se život mnogih Izraelaca promenio.

Međutim, čak i Gold koji je smislio Kupolu, rekao je jednom da su se mnogi Izraelci opustili i da se previše oslanjaju na protivvazdušnu odbranu.

„Odbrana je kombinacija Gvozdene kupole, sirena i opsežnih obaveštajnih operacija. Sva tri nivoa se uzajamno podržavaju. Ali, ljudi ne bi trebalo da sede kod kuće i ne rade ništa, misleći da će odbrambeni štit nad glavama sve bez greške da sredi“, naveo je on.

Stižu laseri?

Ista državna firma koja pravi Kupolu ovih dana je predstavila novo protivvazdušno čudo zvano „Gvozdeni zrak“. Na njemu je radio i američki koncern Lockheed Martin.

Princip rada je sličan, samo što je u pitanju lasersko oružje. Posebno bi trebalo da bude efikasno protiv jata dronova, kakva nisu postojala kada je razvijana Gvozdena kupola.

Ogromna prednost lasera je to što je bitno jeftiniji. Jedan hitac navodno košta najviše dve hiljade dolara. Municija je u teoriji neograničena.

Još se ne zna kada će baterije Gvozdenog zraka biti spremne za upotrebu.