Foto: AP Photo/Vahid Salemi)
Iran i Izrael nastavljaju da razmenjuju udarce. I jedni i drugi tvrde da odgovaraju na agresiju. Dok padaju bombe, izraleski premijer Benjamin Netanjahu ubeđen je da sudbina jevrejske države zavisi od njega, a Iran ne planira da se povuče
Izraelska vojna komanda je saopštila da je u noći na nedelju gađala „infrasturukturu iranskog nuklearnog programa“ u Teheranu, skladišta nafte, Ministarstvo odbrane Islamske republike i glavni štab jedne državne organizacije za istraživanje atomske energije.
„Teheran gori“, objavio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac u subotu na društvenoj mreži Iks, uz video koji prikazuje veliki požar u glavnom gradu Irana.
Iran tvrdi da je u izraelskim napadima koji su počeli u petak, 13. jun, ubijeno stotinak ljudi.
Teheran je odgovorio na napade, te je u noći između subote i nedelje u iranskom vazdušnom napadu na mete širom Izraela stradalo najmanje osam ljudi.
Iran će pojačati napade ako Izrael nastavi s neprijateljstvima, saopštila je kancelarija za odnose s javnošću Islamske revolucionarne garde nakon nove runde napada između dve zemlje.
„Ofanzivne operacije Oružanih snaga Islamske Republike nastaviće se većom snagom i širim obimom vojnih akcija ukoliko se ova neprijateljstva i agresije nastave“, navodi se u saopštenju.
Nije sve kako na prvi pogled izgled
Svi su bog zna kako oduševljeni dosadašnjom preciznošću izraealskih vazdušnih udara na Iran.
Dani Citronovic iz tinktenka Institute for National Security Studies (INSS) smatra, međutim, da premijer Izraela Benjamin Netanjahu nema izlaznu strategiju iz ovog sukoba i da je to veoma neodgovorno.
„Tačno je da je Izrael početnim udarima Iranu naneo veliku štetu. Ali to nije razlog za euforiju“, smatra Citronovic.
Jer Iran je ogroman, ima 90 miliona stanovnika, udaljen je od Izraela 2000 kilometara i pokazao je u devetogodišnjem ratu sa Irakom koliko je izdržljiv.
Predstava o tome da Izrael može da kontroliše vazdušni prostor Irana je pogrešna, jer izraelski borbeni avioni ne mogu da budu aktivni bez prestanka. A iranski raketni silosi su posejani po celoj zemlji, delimično u tunelima i u brdima. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ne može da spreči ispaljivanje raketa odatle.
U međuvremenu je vazdušni prostor iznad Izraela zatvoren, a privreda paralisana.
„Ovaj rat nas dnevno košta milijarde dolara“, kaže Citronovic. A tu je i psihološka šteta za stanovništvo. Dugačak rat iscrpljivanja Izrael sebi ne može da dopusti.
Izrael bez direkte vojne pomoći Amerike nema kapaciteta da Iran bombama natera na kolena. A direktno uplitanje SAD-a u ovaj oružani sukob za sada su “vlažni snovi“.
Šta misli Netanjahu
Za Netanjahua (75) je napad na iranska nuklearna postrojenja u vojnu infrastrukturu možda najvažnija odluka u čitavoj, dugoj političkoj karijeri. I istovremeno najveći rizik u koji se ikada upustio, piše nemački „Špigel“.
A za svet je ovo najopasniji rat posle dugo vremena. Na jednoj strani je fundamentalistički režim u Teheranu koji se bori za opstanak, na drugoj vlada u Jerusalima koja sve više poprima mesijanske obrise. A između je neuračunljiv predsednik u Vašingtonu.
Prema izvorima „Špigela“ bliskim premijeru Izraela, Netanjahu je ubeđen da je borba protiv „iranske bombe“ njegova istorijska, pa čak i božanska misija. On smatra da od njega lično zavisi sudbina Izraela, da je on pozvan da ukloni egzistencijalnu pretnju jevrejskoj državi – iranski atomski napad.
„Najteža odluka jednog šefa države je da ukloni opasnost, pre nego što se u potpunosti materijalizuje“, rekao je Netanjahu u petak nakon početnih vazdušnih napada Izraela na Iran.
Njegov uzor je, naravno, Vinston Čerčil, koji je takođe morao da lomi unutrašnji otpor da bi se Britanija suprotstavila Hitlerovoj nacističkoj Nemačkoj i na kraju je pobedila. Tako nekako on vidi svoju ulogu i zato u sukobu sa Iranom pravi aluzije na Holokaust.
Pregovori sa Iranom su za Netanjahua isključeni, oni samo mogu da hrane zlo, a ne da ga pobede.
On je odvajkada ubeđen da sa režimom u Teheranu nema kompromisa, da Iran mora ili u potpunosti da obustavi svoj nuklearni program, ili da se vojno rasturi. Između toga ne postoji ništa.
Njegova vodilja je oduvek bila snaga: Izrael mora vojno da dominira Bliskim istokom da bi opstao. Ko pregovara, taj gubi. Sa takvim stavom nailazi na odobravanje velikog broja Izraelaca.
„Oni su se ustremili na nas. Oni mogu da nas ubiju. Izrael je ranjiv. A moj zadatak je da spasem ovaj narod“. Ovako je izraelski novinar Ari Šaviti jednom za televiziju PBS skicirao Netanjahuov način razmišljanja.
Netanjahu kao da se iskupljuje za „Crni Šabat“ 7. oktobra 2023. kada je Hamas upao u Izrael, izvršio pokolj i uzdrmao temelje Izraela. Tada su na videlo isplivali veliki obaveštajni i odbrambeni propusti.
Krajnji cilj je svakako smena fundamentalističkog režima u Teheranu. Premijer Izraela je rešio da iskoristi šansu u trenutku kada je Iran oslabljen iznutra i pritisnut spolja, kada nema prave saveznike. Hamas u Pojasu Gaze je gotovo uništen, a šiitsku miliciju Hezbolah u Libanu je izraelska vojska pošteno izbombardovala u prethodnih godinu i po dana. Napadi Izraela na Iran će verovatno trajati danima, možda i nedeljama, i čini se da plan Netanjahua ne ide dalje od toga.
Tramp: Nemamo ništa sa napadom na Iran
Posle još jedne burne noći u sukobu Izraela i Irana, američki predsednik Donald Tramp je u nedelju ujutru na društvenoj mreži Truth Social napisao da Sjedinjene Američke Države „nisu imale nikakve veze sa sinoćnjim napadom na Iran“.
Upozorio je Teheran da ne uvlači SAD u sukob.
„Ako budemo napadnuti na bilo koji način, u bilo kom obliku od strane Irana, puna snaga i moć američkih oružanih snaga sručiće se na vas na nivou kakav svet još nije video“, poručio je Tramp.
„Ipak, lako možemo postići dogovor između Irana i Izraela i okončati ovaj krvavi sukob“, dodao je.
Ovog proleća, Tramp je vrhovnom vođi Irana ajatolahu Aliju Hamneju dao rok od 60 dana da se postigne dogovor o nuklearnom programu, uz upozorenje da će u suprotnom uslediti posledice. U međuvremenu, Tramp je pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da odloži napade na Iran kako bi se ostavio prostor za pregovore.
Prethodno je Tramp u subotu imao jednočasovni telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, saopštio je američki predsednik na društvenim mrežama. Kako je naveo Tramp, dvojica lidera dugo su razgovarala o iranskim i izraelskim napadima i pozvala na okončanje sukoba.
„Predsednik Putin me jutros pozvao da mi, na veoma ljubazan način, čestita rođendan, ali još važnije, da razgovaramo o Iranu, zemlji koju on veoma dobro poznaje“, napisao je Tramp na mreži Truth Social.
Složili su se da sukob između Izraela i Irana treba da se okonča.
„On smatra, kao i ja, da rat između Izraela i Irana treba da prestane, na šta sam mu uzvratio da i njegov rat treba da se završi“, rekao je Tramp, aludirajući na ruski rat protiv Ukrajine.
„Razgovarali smo dugo. Mnogo manje vremena potrošeno je na temu Rusija–Ukrajina, ali o tome ćemo sledeće nedelje. On sprovodi planirane razmene zarobljenika – veliki broj trenutno se razmenjuje na obe strane“, stoji u Trampovoj objavi.
Izvori: CNN/Špigel/Al Džazira
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Alternativa za Nemačku (AfD) sa podrškom od 27 do 29 odsto ubedljivo vodi u anketama. Tu desničarsku partiju je nemačka obaveštajna služba u pet saveznih pokrajina ocenila kao “dokazano ekstremističku”. Ka pobedi na izborima vodi je kopredsednica Alis Vajdel
Na protestu u subotu velika bista albanskog premijera Edija Rame oborena je uz pomoć konopca. Taj čin podsetio je na rušenje spomenika dugogodišnjem komunističkom lideru Enveru Hodži u februaru 1991. godine, događaj koji se u Albaniji tradicionalno obeležava svakog 20. februara
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
