Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Darko Glišić, čovek režima zadužen za specijalne zadatke kojima ne žele da se bave oni koji barem minimalno drže do dostojanstva, zakona, morala i civilizovanog postojanja – proglasio je raskošnu pobedu SNS na izborima za savete mesnih zajednica. Naprednjaci su, elem, mesno i masno trijumfovali prvo u Beloj Palanci i Babušnici, a onda i u Dimitrovgradu i Vranju, kao i u vranjskoj gradskoj opštini Vranjska Banja.
Pobede su ostvarene jednostavno: Srpska napredna stranka praktično nije imale konkurente – posebno ne valjano organizovane – niko nije kontrolisao kozu koja je čuvala i brojala glasačke kupus-listove, građani su ucenjivani i terani da izađu na glasačka mesta, podrška je i kupovana – mikrovalnim pećnicama, termos-bocama, pumpama za bunar i vibratorima… Sve uobičajeno, po starom, samo sada sa nešto jačim intenzitetom kada je reč o izborima za savete MZ. No i pored toga, izlaznost i nije bila baš nešto velika za ovaj boks-meč vladajuće stranke, koja se u ringu borila protiv vazdušnog dušeka i sama sebi bila sudija.
Osim uobičajenih nepravilnosti, što je hipokoristik za ono što SNS na izborima radi, ovde se vaspostavlja još jedan problem. Po slovu zakona, na mesnim izborima – stranke ne bi trebalo da učestvuju. Mesne zajednice su, naprotiv, retko područje direktne građanske participacije, neka vrsta kontrateže stranački organizovanim vlastima u lokalnim samoupravama. Nikako okupirane ustanove, mesni odbori vladajuće stranke, kao što sada jesu. Sve u svemu, SNS je pobedio na izborima na kojima nije smeo da učestvuje i na kojima je, istovremeno, sam trčao. Parafrazirajmo narodnu mudroliju: čega se kulturan stidi, naprednjak se time hvali!
ZAŠTO SE NAPREDNJACI HVALE KVAZITRIJUMFČIĆIMA?
Ali zašto su naprednjaci tragikomične pobede udarili u sve režimske talambase? Pa, zato što su im trijumfi potrebniji nego ikada. Sama činjenica da se tako gromoglasno hvale kvazitrijumfčićima govori da stvar sa njihovom popularnošću ne stoji baš dobro, ukazuje više na slabost nego na snagu: da im je rejting u slobodnom, nezaustavljivom padu i da je među članovima velika panika, stranka se na njihove oči raspada, glodari odavno napuštaju “belu lađu”. Koliko su im potrebne simbolične pobede govori i činjenica da se izbori za savete mesnih zajednica ne raspisuju, i pored toga što je zakonski rok istekao, tamo gde bi naprednjaci zasigurno popušili lulu poraza. Recimo, u Novom Sadu. Ne bi im za pobedu bili dovoljni ni Glišić, ni brat Andrej, ni Zvonko Veselinović, ni Boske, sve sa ujedinjenim kavačkim i škaljarskim klanom.
Uglavnom, kad bi znao da mu akcije dobro stoje i da ih može glat dobiti, Vučić bi vrlo brzo ispunio studentski zahtev, lansiran početkom maja, za vanrednim parlamentarnim izborima. Srpska napredna stranka je donedavno bila mašina koja nije znala da radi ništa osim da pobeđuje na izborima (pod radom ne podrazumevamo uništavanje države i krađu nebeskih razmera), a sada i ta stvar ozbiljno trokira. Ne samo što im je rejting u padu, nego i prevare imaju značajno veću cenu. Kriminalni klanovi i razni drugi specijalizovani izborni muljatori podigli su cenu svoju usluga, osetili su da to mogu, da su naprednjaci spremni da počnu da vade i one pare koji su sakrili na egzotične račune. A nisu sigurni Vučić i ekipa da će im ovi, čak i ako im dobro plate, i ostati verni. Već je bilo problema u dogovorima oko angažovanja “ćacija” tabadžija, mnogo su bili poskupeli tu oko 15. marta.
STUDENTI POGODILI U METU
Sve ovo govori da su studenti, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Tačno je da bi možda, teorijski, bilo bolje da se formirala nekakva prelazna vlada koja bi obezbedila slobodne izbore, ali realno – za to nije bilo prevelike šanse. Zahtev za izborima očigledno je za naprednjake mnogo veći izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada je postao i “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina, i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu.
Vučić nemušto odgovara na pitanje da li će i kada biti raspisani izbori, čas kaže jedno, čas drugo, čas treće. Recimo: ne tražite ih previše, razbićemo vas na njima. Pa onda: obojena revolucija je prošla, završio sam sa studentskim zahtevima. Potom: biće izbora u roku od godinu i po. Onda: neće dugo čekati. Samo da sredim EXPO i eto izbora! S druge strane, Ana Brnabić, Miloš Vučević i Ivica Dačić tvrde da vanrednih izbora neće biti, da za njih nema potrebe jer je parlamentarna većina komotna, da su oni čak opasni po bezbednost države, ali ovu trojku svakako niko ništa i ne pita.
Uglavnom, jasno je da Vučiću nije do izbora, i da će ih, ako ništa, maksimalno prolongirati dok se situacija ne stabilizuje ili dok ne uspe da brendira svoj novi Pokret za ovo i ono. Cinici kažu da možda u Srbiji više nikada neće biti višestranačkih izbora ako naprednjaci budu skontali da mogu da ih izgube. Možda bude samo izbora u okviru Vučićevog Pokreta, po ugledu na Socijalistički savez radnog naroda. Fakat je da se Vučić okružio ljudima koji su vrlo radi da od Srbije naprave Belorusiju, Rusiju ili čak Severnu Koreju, ali ni to im baš ne ide od ruke. Ruke su im kratke, što bi se reklo!
Ipak, koliko god se Vučić otimao, većina naših sagovornika smatra da do vanrednih parlamentarnih izbora mora doći. Razlozi koje navode, a zbog kojih će režim biti nateran da ih raspiše – različiti su, kao i predikcija vremena kada bi oni mogli da budu održani. No, krenimo redom!
PONOŠ: TRI PUTA
Predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš u razgovoru za “Vreme” kaže da je uveren da će vanrednih parlamentarnih izbora biti, ali da teško može proceniti kada, budući da na to utiču brojni faktori. Ponoš, međutim, ne veruje da će Vučića blokade fakulteta i mostova naterati da raspiše izbore. Čak mu blokade fakulteta sada idu naruku ukoliko je odlučio, a izgleda da jeste, da uništi državne univerzitete, kaže Ponoš i dodaje: što se Vučića tiče, one mogu da traju zauvek!
“Postoje tri scenarija koja vode do vanrednih parlamentarnih izbora. Prvi je da budu raspisani onda kada Vučiću bude odgovaralo, da pokuša da resetuje stvari i da rebrendira svoju novu firmu, taj Pokret, uz prateću prekompoziciju opozicione scene, na koju će ubaciti nove igrače koji unose zabunu. Dakle, kao što je bio slučaj tokom protekle decenije. Ako bude taj scenario, onda ćemo za izbore morati da sačekamo sledeću godinu”, kaže Ponoš.
Drugi scenario je po njemu verovatniji, ali za njega je teško proceniti tajming. Situacija je takva da se realno može desiti neki veliki događaj, neki okidač koji će režim naterati da raspiše izbore i u trenutku kada za njih ne bude spreman.
“To može da bude neka tragedija, neka nova nesreća, ili neka nova velika afera vlasti, koju će on morati da prekrije raspisivanjem izbora, jer izbori su uvek način da se odvuče kiseonik od požara”, kaže Ponoš.
Dodaje da su rejtinzi stranaka na vlasti, osobito naprednjaka, u silaznoj putanji, ali da ni drugi akteri na političkoj sceni ne mogu da se pohvale da im akcije rastu.
“Vučić računa na to da njegove akcije opadaju, ali da su ranije imale visoku cenu, te da će, i kada dosegnu dno, biti superiornije u odnosu na studentske i opozicione. Veruje da ima više resursa i da može da izdrži iscrpljivanje, kupujući vreme. Ali u situaciji u kojoj ima mnogo neizvesnosti, on ne može da predvidi događaje koji mogu svima da eksplodiraju u lice”, kaže Ponoš.
Treći scenario je, po Ponošu, mogući ekonomski kolaps, potpomognut eventualnom organizovanom akcijom građanske neposlušnosti koja bi podrazumevala neplaćanje računa, odnosno smanjenje prihoda u državne i kase javnih preduzeća.
“S obzirom na to da su ti računi već u crvenom, to bi za njih bio veliki udarac, udarac koji režim ne bi mogao da izdrži. Veliki udarac bi bio i sprečavanje korupcionaške i pljačkaške platforme EXPO. Jako bi ih to zabolelo i jedini izlaz bi bio – novi izbori! Ekonomski sistem je već u kolapsu, otuda velika nervoza”, kaže Ponoš.
MAROVIĆ: REŽIM IGRA NA ISCRPLJIVANJE, ALI IZBORA ĆE BITI
Vladimir Marović, politikolog i aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva, podvlači da u ovom trenutku Vučiću izbori svakako nisu željena opcija. Po njemu, stvar se značajno promenila u odnosu na period od pre samo godinu dana, kada se režim bahato odnosio prema izbornim ciklusima i prema njihovoj redovnosti, ubeđen u apsolutnu dominaciju voženu na “točkovima” bugarskih vozova i regionalnih autobusa.
“Ipak, pritisak koji trpi iznutra, a koji je sve prisutniji i spolja, naročito iz Brisela, ovom režimu ostavlja prostor za taktičke, ali ne i epohalne strateške manevre. To znači da sada čini sve da vanredne izbore odlaže, ali ne i da ih apsolutno odbaci, pokušavajući da iscrpljivanjem snaga druge strane (pre svih, mislim na studente) sebi da vremena za unutrašnje konsolidovanje. Takvo nešto neophodno mu je zbog samoživosti koju je do sada pokazao i brutalnog nagona za održanjem na vlasti, što je dobilo svoju apsolutno svedenu formu – jedino zadržavanjem vlasti garantovan mu je opstanak na slobodi. Stoga su razlozi kako za raspisivanje, tako i za odbacivanje vanrednih izbora – utemeljeni na režimskom strahu, bilo da je on prisutan zbog gneva građana ili zbog znanja o sopstvenim nepočinstvima”, kaže Marović za “Vreme”.
Marović ističe da spoljašnji pritisak podrazumeva sve oštrije kritike evropskih institucija, koje dolaze u vidu zahteva za uspostavljanjem medijskih sloboda, nezavisnosti pravosuđa i korektnih izbornih uslova.
“Međutim, one mogu dobiti vidljivije pokazatelje pre jesenjeg izveštaja Evropske komisije. Isto tako, novi gasni sporazum sa Rusijom dobio je produženje do početka jeseni i upitno je šta će se sa njim događati dalje. Sve bi to onda mogla biti pretpostavka za jedno nezahvalno nagađanje o mogućem raspisivanju izbora u nadolazećoj zimi”, kaže Marović.
NOVAKOVIĆ: ZAJEDNO VUČIĆA MOŽEMO NATERATI NA IZBORE
Borislav Novaković, narodni poslanik i potpredsednik Narodnog pokreta Srbije, smatra da se vanredni izbori ne mogu očekivati u dogledno vreme, zbog toga što će režim učiniti sve kako bi ih prolongirao. Režim će kupovati vreme što zbog pada rejtinga, što zbog činjenice da naspram sebe ima širok i čvrst front.
“Srpska napredna stranka nije naprosto počela da gubi podršku građana, nego je ušla u trend pada. A kada doživite trend pada poverenja, vi taj proces možete usporavati, ali se on ne možete zaustaviti. Ta stranka naspram sebe prvi put ima veoma širok, odlučan i čvrst front, koji čine studenti, građani i opozicija. Naprednjaci su pobeđivali samo u okolnostima usitnjene, podeljene i posvađane opozicione scene. Sada je sve suprotno njihovim očekivanjima. Zato će u narednom periodu Vučić dati sve od sebe da oslabi i studentski pokret i opoziciju, jer je to jedini način da u izbore uđe bez rizika poraza, a za to je potrebno vreme”, kaže Novaković.
Novaković podseća da je sve što je do sada postignuto – postignuto aktivnim delovanjem svih aktera – i studenata, opozicije, poljoprivrednika, glumaca, advokata, maturanata, prosvetara i ostalih građana.
“To nam govori da samo kada smo zajedno i kada smo zajedno usmereni ka zajedničkom cilju, možemo se nadati nekakvom rezultatu, imajući u vidu kakav protivnik i sa kakvim resursima stoji preko puta nas. I raspisivanje izbora dobrim delom zavisi od toga, od našeg jedinstva”, kaže Novaković.
Što se tiče ekonomskih razloga za (ne)raspisivanje izbora, Novaković spominje “koruptivni Eldorado” zvani EXPO.
“Priroda ove vlasti je koruptivna. Zato oni neće propustiti koruptivni Eldorado koji pruža investicija EXPO i gradnja nacionalnog fudbalskog stadiona. I to je razlog kupovine vremena. S druge strane, argument u prilog eventualnog raspisivanja izbora jeste činjenica da vreme nije Vučićev saveznik. Ekomomska situacija je teška, a vremenom će biti još teža. Prihodovna strana republičkog budžeta, ali i budžeta opština i gradova poražavajuća je. Budžet se usporeno i slabo puni, što znači da bilo koja vrsta garđanske neposlušnosti, koja bi označila smanjenje javnih prihoda, vodi u slom, odnosno, kolaps celog budžetskog sistema. Osim toga, svakim danom, spoljnopolitičke okolnosti ne snaže nego slabe Vučićev rejting. Unutrašnje tenzije i sukobi dodatno komplikuju poziciju njegovog režima, dovodeći ga u tačku neodrživosti”, kaže Novaković.
JANKOVIĆ: NISMO SE OVAKO DIZALI NI PROTIV TURAKA!
Saša Janković, bivši Zaštitnik građana i Vučićev protivkandidat na predsedničkim izborima 2017. godine, za “Vreme” kaže da se vanredni parlamentarni izbori u Srbiji mogu dogoditi u dva slučaja. Prvi – ako pritisak narodne volje poraste do te mere da režim proceni da mu je poraz na izborima najmanje loš od svih mogućih scenarija. Drugi – ako se desi nešto loše po Srbiju, trendovi se privremeno promene, i režim zaključi da je došao trenutak u kojem opet može da pokrade izbore.
“Ova druga mogućnost danas je manje verovatna, a i u tom slučaju bi im produžetak opstanka bio kratak. Trenutno stanje je sledeće: pobuna građana protiv pogubne vlasti nikada u istoriji Srbije nije bila masovnija – ovako istovremeno, u svim gradovima i mestima, nismo se dizali ni protiv Turaka! Međunarodna podrška režimu nikada nije bila slabija – ni sa Zapada, ni sa Istoka, ni iz EU. Vučić više nema zaštitu, ma šta nudio ili obećavao. Prevaziđeni deo opozicije, koji je godinama služio kao kontrolisana smetnja, sada je u velikoj meri skrajnut – više ne mogu da spotiču promene koje sami ne žele ili nisu sposobni da ih ostvare”, kaže Janković.
Po Jankoviću, zbog svega toga se Vučić, koji je godinama raspisivao izbore čim mu je bilo dosadno, danas izbora boji više nego ičega – i traži načine da ih izbegne. Ostaje, kaže, da studentski pokret sastavi jaku listu, sa neukaljanim ljudima i najsposobnijima na njenom čelu, i da nastavi pobedničku kampanju vraćanja dostojanstva i nade u našu zemlju.
STOJKOVIĆ: VUČIĆ NEĆE MOĆI DA IZBEGNE IZBORE
Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu i članica Predsedništva Demokratske stranke, kaže da je svima jasno da Vučiću izbori u ovom trenutku ne odgovaraju, ali da će on ipak biti prinuđen da ih raspiše, najkasnije na jesen.
“Politička i društvena situacija je takva da država ne može da funkcioniše, niti vlast da vlada. Čitavi su sistemi u blokadi, iz različitih razloga. I oni privredni, i oni obrazovni, i mnogi drugi. Moraće da raspiše izbore čak i ako bude u opasnosti da ih izgubi. On izbegava izbore ne samo zbog rejtinga već i zbog toga što je svestan da će na njima morati da krade više nego ikada, te da će to izazovati snažan revolt probuđenih građana. Bukvalno će na ulicama ganjati SNS aktiviste. Krađa će samo povećati tenzije u društvu, ali svejedno, on izbore ne može da izbegne”, kaže Stojković.
Po njoj, na jesen će izbori biti raspisani jer je očigledno da ni studenti ni građani koji su se sada organizovali u zborove – od zahteva neće odustati. Bez obzira na to što univerziteti i profesori na njima popuštaju u svojoj odlučnosti, studenti se ne povlače i nisu spremni da odustanu od svojih ideja, na čemu im čestitam, kaže ona.
MILIĆ: ROK TRAJANJA SNS JE ISTEKAO
S druge strane, Dragan J. Milić, niški hirurg čija je grupa građana ostvarila izuzetne rezultate na prošlogodišnjim lokalnim izborima, smatra da do vanrednih parlamentarnih izbora neće doći, bar ne uskoro, jer je SNS svestan da te izbore ne može dobiti.
“Nemaju toliko TV aparata, frižidera i veš-mašina koje bi podelili građanstvu Srbije za siguran glas. Možda bi mogli da ‘namaknu’ većinu uz neke druge izborne marifetluke i da ožive, na primer, mrtve koji bi glasali za njih makar na jedan dan. Ipak, znaju da bi to dovelo do eksplozije narodnog nezadovoljstva. Naprednjaci su svojim bahatlukom ušli u ćorsokak iz koga ne može izaći”, kaže Milić u razgovoru za “Vreme”.
Po Miliću, Vučić pokušava da rebrednira “propali SNS” u nekakav “novi” pokret koji ima moto “Ne damo vlast”.
“Izbore ne očekujem pre kraja naredne godine, realno – april 2027. godine, kada su redovni predsednički izbori, na kojima će doći do konačne smene vlasti. Srpska napredna stranka sada kupuje vreme i čeka i nada se nekom čudu koje će mu omogućiti dalju vladavinu. No, rok trajanja SNS je istekao. Ogromna većina VIP SNS-ovaca svesna je toga, zato i traži izlaznu strategiju za sebe i stečeni kapital. Pitanje je koliki je njihov uticaj na glavne ‘desižn mejkere” u stranci i da li imaju hrabrosti da se suprotstave odluci o očuvanju vlasti po svaku cenu”, kaže Milić.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
