Na Blajburškom polju u Austriji je ovog petka (16.5.) obeležena 80. godišnjica stradanja – i već kod pitanja, ko je tamo poginuo se već decenijama lome koplja, piše Dojče vele.
Austrija je zabranila nekakvo masovno okupljanje jer osim civila koji su „bežali od partizana“ na kraju rata, tamo se okupilo i mnoštvo ustaške i drugih pridruženih vojski nakon njihove kapitulacije.
Utoliko je to i desničarsko-ekstremističko slavljenje Nezavisne Države Hrvatske, prema mišljenju austrijskog parlamenta, iako su pokrovitelji te manifestacije Hrvatski sabor i Hrvatska katolička crkva.
Tako se i ove godine, uprkos zabrani i u prisustvu austrijske policije, okupilo tek stotinak osoba, ali je ipak bilo i zvanično. Jer, u ime predsednika Sabora i Vlade, na spomen-obeležje žrtvama položio je venac hrvatski ambasador u Austriji Danijel Glunčić, a misa je održana u blajburškoj župnoj crkvi.
Organizator skupa, Počasni blajburški vod, se žalio na zabranu okupljanja austrijskom Ustavnom sudu i uporno se pominjala određena verovatnoća da najviša pravosudna adresa odluči u organizatorovu korist. Ako ne ove godine, onda svakako neke od narednih.
No ipak, prema onome što smo čuli iz Austrije, nije baš realno to zaista očekivati. „Trenutno u Austriji za to ne postoji politička volja ni u jednoj relevantnoj stranci“, rekao nam je na ovu temu Dario Brentin, austrijsko-hrvatski politikolog iz Centra za jugoistočno-evropske studije Univerziteta u Gracu.
Pretvaranje u neonacističku manifestaciju
„Tačnije, nema volje za ponovno oživljavanje komemoracije na Blajburškom polju ili za osporavanje zabrane. Najveći interes za to možda još postoji Slobodarskoj stranci Austrije, ali osim pojedinaca, nema nikakvih naznaka da bi se tu mogao razviti politički pritisak ili šira solidarnost“, kaže on.
Društvena i politička percepcija tog događaja van istorijskih činjenica i revizionističke kulture sećanja, po Brentinovim rečima, oblikovana je ponajviše u prošloj deceniji, kad je broj učesnika komemoracije znatno porastao.
„To je privuklo pažnju austrijske javnosti, zatim i politike, zahvaljujući većem interesovanju novinara za nepravilnosti na tim skupovima. Tu percepciju smatram učvršćenom, a kroz izveštaj stručne komisije i odluku Nacionalnog veća može se predmet smatrati ‘rešenim’. Pojednostavljeno govoreći, sve ili gotovo sve političke stranke ‘srećne’ su što se više ne moraju baviti tom temom“, dodaje naš sagovornik.
Jugoslovenska odgovornost i hrvatski revizionizam
„Nepravilnosti“ su uključivale isticanje ustaških, a time ujedno fašističkih simbola i parola. Vremenom je to postao glavni revizionistički skup za hrvatske političke snage tog tipa.
No pobednici, jugoslovenske vlasti kojima je britanska vojska 1945. izručila zarobljene ustaše, četnike i druge kvislinške vojnike, takođe su znatno doprineli kasnijim sporovima.
Ne samo tako što su više desetina hiljada zarobljenika poubijali mahom bez suđenja, pa je jasno da je među njima bilo i nevinih pojedinaca.
„Danas između ostalog svedočimo efektima činjenice da u vreme komunističke Jugoslavije nije bilo moguće slobodno istraživati sve to u vezi s Blajburgom, to jest s onim što se dešavalo neposredno posle“, mišljenja je Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i političar, danas predavač s Visoke škole međunarodnih odnosa na zagrebačkom Univerzitetu Libertas.
No posve je nešto drugo, kao što dalje on zaključuje, kad ekstremne nacionalističke snage nastoje na tome sprovesti temeljitu istorijsku reviziju, čak te žrtve forsirano prikazati kao nekakve borce za demokratsku Hrvatsku.
Austrija tu ima i svoj „prljavi veš“
„Nema sumnje da su pogubljenja bez suđenja bila – zločin. No sad ovi drugi sasvim prećutkuju karakter NDH, to da je ona bila zajednička hitlerovsko-musolinijevska tvorevina, da je na svojoj prvoj sednici njena vlada objavila rat Sjedinjenim Državama, da je sprovodila rasne zakone, da je sam poglavnik Ante Pavelić naredio da se pobiju visoki pripadnici njegovog režima koji su predlagali savezništvo sa Zapadom…“, nabraja Kovačević.
„A nakon zvanične kapitulacije Nemačke, ta je vojska svejedno nastavila da se bori protiv partizana, jedne od pobedničkih vojski koje su tog nemačkog okupatora i porazile“, dodaje on.
„Interpretacija istorije u izvedbi Počasnog blajburškog voda predstavlja stoga apsolutni revizionizam i očito je zašto austrijske vlasti nisu to spremne da prihvate. Značilo bi takvo prihvatanje, donekle, da se legalizuje i anšlus Austrije koji je sproveo Hitler, kao i ona Evropa kojoj su pripadale ustaše“, zaključio je Kovačević.
No s rastom desnih snaga suočava se i austrijska politika, te se ionako čini da ništa od toga nije definisano zauvek.
Izvor: Dojče vele (DW)
