Na današnji dan 1941. godine u Beograd je ušao izvidnički vod SS divizije. Grad je predat okupatoru tamo gde je sada plato Narodne skupštine. Okupacija je trajala 1.287 dana
U Beograd je 12. aprila 1941. u pet popodne ušlo je izviđačko odeljenje nemačkog 41. motorizovanog korpusa SS divizije Das Reich pod komandom poručnika Franca Klingenberga, iz pravca Pančeva. Tokom noći i jutra u grad su stigli i delovi VII oklopne divizije iz pravca Zemuna i XI oklopne divizije iz pravca Topole.
Bio je to početak okupacije duge 1.287 dana.
Tadašnji gradonačelnik Beograda im je sutradan predao grad, na mestu na kome je sada plato ispred Narodne skupštine, a od juče glavna bina skupa „Ne damo Srbiju“. General Fon Tuson je postao vojni komandant grada.
Puste ulice
Istoričar Kosta Nikolić kaže za portal „Vremena“ da 12. aprila nije bilo nikakve vojne parade kao što se prepričava, te da je parada bila u maju, nakon što je potpisana kapitulacija. Paradu je predvodio general Vermahta, Ludvig Šreder.
Beograd je tog 12. aprila 1941. godine bio tužan grad. Kako je, posle šest dana konstantnog bombardovanja, veliki deo stanovništva pobegao u unutrašnjost zemlje, ulice su bile puste, grad je bio bez vode, struje, prevoza i hrane.
U knjizi Strah i nada u Srbiji 1941-1944. Svakodnevni život pod okupacijom Kosta Nikolić citira nemačke izvore: „Već prilikom prvog bombardovanja nemačkih vazdušnih snaga, Beograd je bio onesposobljen za život. Nemačka avijacija je već prilikom prvog napada uništila električna i vodovodna postrojenja. Već do podne 6. aprila izbačena su iz upotrebe sva preduzeća od važnosti za snabdevanje Beograda.“
Kostić dalje citira da je „bitan momenat dejstva vazdušnog napada na Beograd bilo je iznenađenje. Ono je potpuno uspelo. Kratko pre napada dat je alarm iz vazduha, ali se stanovništvo, koje je verovalo da je reč o nekakvoj vežbi, nije osvrtalo na to. Napad je bio vremenski koncentrisan i iznenadio je stanovništvo u kućama ali na ulicama. Ljudi su delom još spavali, a seljaci su se vozili sa periferije u centar grada, na pijace. Otuda je početak napada bio osobiti sa puno gubitaka, a moralni utisak snažan. Moralna posledica napada bitno je pojačana hukom štuka i bombi, koja je na neiskusne ostavljala utisak neposredne pretnje i onda kada je dejstvo udaljeno.“
Pravila okupatora
.Sutradan, 13. aprila 1941. godine, tadašnja Gradska uprava pozvala je Beograđane da budu „svesni vremena i okolnosti u kojima žive“ i da poštuju pravila okupatora. Svaki incident biće kažnjen „po vojnim zakonima“.
Proglasom je Beograđanima dopušteno kretanje ulicama u period od pet ujutru do 19 časova uveče. Noću su na ulicama mogle da budu samo naoružane građanske straže koje su održavale red i mir.
Stanovništvo je bilo dužno da pokazuje „poštovanje i pažnju“ nemačkim vojnicima koje sretne na ulici. Ovo je podrazumevalo sklanjanje sa puta i prvenstvo prolaza, a za neukazivanje poštovanja je sledila zatvorska kazna.
Pet dana kasnije, u Štabu nemačke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske.
Gledaoci su izabrali da budu tamo gde se govori, ne samo o ljubavi, već i o slobodi, žrtvi i spasenju – kaže Hadži Nenad Maričić autor i glumac predstave „Dostojevski – moj život“ čija je pretpremijera u Narodnom pozorištu održana u vreme skupa „Ne damo Srbiju“
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
