Posledice Trampovih carina: Haos na berzama širom sveta

Kako prenosi CNN, na zatvaranju berze S&P 500 pao je za 4,84 odsto, Nasdaq 5,97 odsto, a Dow Jones 3,98 odsto. Za Nasdaq je to najveći dnevni pad od marta 2020. i početka pandemije kovida, a i Dow Jones i S&P 500 su zabeležili najveći pad od 2020. godine.

Tržišta u SAD-u doživela su najveće padove od 2020. godine zbog straha da će novi planovi predsednika Donalda Trampa o carinama izazvati globalni trgovinski rat i uvući američku ekonomiju u recesiju, piše Wall Street Journal.

Glavni berzanski indeksi pali su čak 6 odsto u četvrtak.
Akcije su izgubile otprilike 3,1 biliona dolara tržišne vrednosti, što je najveći jednodnevni pad od marta 2020. godine.

I dolar je izgubio na vrednosti, WSJ Dollar Index zabeležio je svoj najveći pad od 2023. godine. Pad od 1,3 odsto doveo je dolar do najnižeg nivoa od oktobra, što je znak zabrinutosti u vezi sa izgledima za rast i strahovima da će dotok kapitala u zemlju biti znatno smanjen.

Analitičari JP Morgana povećali su svoju procenu verovatnoće recesije na 60 odsto nakon što su objavljeni novi planovi o carinama.

“Tržišta će procvetati”

Tramp je mirno prihvatio pad tržišta.

“Mislim da ide veoma dobro“, rekao je odgovarajući na pitanje o svojim nametima ia robu iz inostranstva u četvrtak popodne.

“Tržišta će procvetati”, rekao je i ipak otvorio mogućnost za postizanje bilateralnih sporazuma o smanjenju carina, dok je u isto vreme obećao nove namete na farmaceutske proizvode i poluprovodnike iz inostranstva.

Desetine poznatih akcija zabeležile su dvocifrene padove, uključujući HP, Nike i Target.

‌

Stellantis je takođe značajno pao. Proizvođač Jeepa saopštio je da privremeno obustavlja proizvodnju u svojim fabrikama za montažu automobila u Meksiku i Kanadi.

Haos se proširio i na tržište nafte, gde su cene pale za više od 6 odsto dok su investitori prodavali zlato nakon njegovog naglog rasta i rekordnih vrednosti.

Trgovci su izjavljivali da je prodaja bila uredna i da, iako je razmera Trampovih carina bila šokantna, malo investitora bilo iznenađeno što su akcije pale.

Pad akcija Epla

Akcije kompanije Epl su na otvaranju berze pale za devet procenata, čime je njena tržišna vrednost smanjena za više od 293 milijarde dolara, u odnosu na vrednost koju je imala na zatvaranju berze u sredu.

Ništa bolje nisu prošli ni drugi tehnološki giganti: akcije Majkrosofta su u petak, 4. aprila pale za tri odsto, akcije kompanije Meta za osam odsto, Amazonove akcije devet odsto, akcije Gugla četiri odsto, a akcije kompanije Tesla sedam odsto, prenosi CNN.

Iako se sve kompanije suočavaju sa značajnim smanjenjem tržišne vrednosti, Epl bi mogao najviše da ispašta, s obzirom na to da se poslednjih godina bori sa sporom prodajom ajfona.

„Nema sumnje da će, ako se carine zadrže, to imati negativan uticaj na Epl u pogledu marže i očekivane zarade“, rekao je analitičar istraživanja CFRA Anđelo Zino.

Članice EU 9. aprila odlučuju o kontramerama

Zemlje koje se suočavaju sa američkim carinama od 10 odsto su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.

Velika Britanija je pogođena carinom od 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, za koju Tramp kaže da je odmazda za britanske carine na američku robu. Međutim, još uvek postoji neizvesnost oko mogućeg uticaja na britanske potrošače, piše BBC.

Grupa koju čini više od 60 zemalja suočava se sa recipročnim carinama, među njima su zemlje Evropske unije sa carinama od 20 odsto, Kina sa carinama od 54 odsto, Vijetnam 46 odsto, Tajland 46 odsto, Japanu 24 odsto, Kambodži 49 odsto, Južnoj Africi 30 odsto.

Srbija su SAD uvele carinama od 37 odsto, što je obrazloženo time da Srbija naplaćuje dvostruko veću carinu u iznosu od 74 odsto na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država.

Zemlje članice Evropske unije trebalo bi da glasaju u sredu, 9. aprila, o kontramerama na američke namete na čelik i aluminijum, izjavio je u petak visoko pozicionirani zvaničnik EU.

Ovaj predlog Komisije biće usvojen ukoliko mu se ne usprotivi kvalifikovana vecina od 15 zemalja članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU, prenosi Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oštro je kritikovala nove američke carine i najavila da EU već priprema kontramere.

„Evropa je u završnoj fazi prvog paketa mera kao odgovor na prve carine na čelik, a pripremamo i dodatne mere ako pregovori ne budu dali rezultate“, poručila je Fon der Lajen.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Evropa razmatra odmazdu protiv američkih tehnoloških firmi, dok je kanadski premijer Mark Karni izjavio da će njegova zemlja jednakom merom uzvratiti na Trampove carine na automobile od 25 odsto.

Izvor: CNN, Wall Street Journal, Rojters