Nakon što se završio 15. mart, taj „dan D” posle kojeg su mnogi očekivali da će iznedriti neku posebnu ideju, pitanje za milion dolara i jedan dinar preko je - šta sad?
Mnogi su dizali u zvezde ovaj 15. mart, kako će on biti prekretnica u borbi za istinu i pritisak na državu, kako bi se konačno otkrilo ko je odgovoran za obrušavanje nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.
Ipak, malo ko je imao u vidu da se toj prekretnici na pola marta najviše nada – Aleksandar Vučić.
„Pitanje – šta dalje – zaista jeste veliko, ali verujem da je najviše morilo predsednika države”, govori za „Vreme” politikolog Dejan Bursać. „On je bio taj koji je rekao da se 15. marta sve završava i život od 17. marta u ponedeljak u Srbiji vraća u normalu.”
Prvi ponedeljak posle prelomnog vikenda, već vidimo, dodaje Bursać da nije tako. Jer, u Obrenovcu su u nedelju popodne i ponedeljak ujutru već gađali lokalne funkcionere jajima, a pojedini su zbog toga i uhapšeni, kako je saznalo „Vreme”.
Studenti su izašli ispred Urgentnog centra, u akciju „Urgentno ispred Urgentnog”, usred brojnih navoda da su se u subotu uveče mnogi građani javljali u ovu zdravstvenu ustanovu zbog tegoba koje su doživeli u Ulici kralja Milana, što su iz Urgentnog centra negirali.
Tada se dogodio i dalje neobjašnjiv talas koji je oborio mnoge, a izazvao i veliki strah u društvu – da država poseduje nezakonit vojni uređaj, ali i da ga je iskoristila. Na osnovu istraživanja „Vremena”, može se videti kuda se talas kretao, ali i kakav je zvuk puštao.
„U celu istragu oko navodnog korišćenja zvučnog topa su se uključili i studenti, ali i pokreti, političke stranke, akademska zajednica. Ovo nikako ne izgleda kao da je stavljena tačka na proteste, kojoj se Vučić nadao”, kaže Bursać.
Koga Vučić gubi
Tako se na istragu o padu nadstrešnice dopunjuje – nova, a tome šta se u subotu uveče dogodilo.
Dejan Bursać, politički analitičar, kaže da je nov proces ogroman problem za državni sistem, jer dolazi do potencijalnog novog pada poverenja glasača SNS.
„Vučićeva je matematika da ima svoja dva miliona ljudi, da može da pobedi na izborima, jer u Srbiji nikad više od 3,8 miliona ljudi ne izlazi da glasa”, dodaje. „To su mahom stariji glasači, koji su prošli kroz razne krize i devedesetih i dvehiljaditih, pa oni vrlo cene ono što Vučić nudi – kombinaciju nekih stabilnosti. Ukoliko im više ne obezbeđuje stabilnost, a nje nema više od četiri meseca, nastaje problem. On je taj kome kuca sat, a ne studenti.”
To svakako ne znači da politički akteri, ma ko oni bili, treba da sede skrštenih ruku, kaže politikolog i dodaje da „opozicija može da bude mnogo aktivnija, da vrši presiju na vlast, a da ne ulazi u jezgro protesta”.
„Glavna nacionalna tema je sada upotreba navodnog vojnog sredstva, a vidimo da pojedini imaju ideju šta da rade sa tim. Šta god mislili o njihovim akcijama, da li će neka peticija da upali ili ne, to dobar je način da se aktiviraju građani”, kaže Bursać.
On podržava i opoziciju koja je na lokalu spremna da se bori, jer podseća da su i studenti pozvali na zborove, a „ko je pozvaniji da se tako nešto uradi nego opozicija”.
„Ovo će se jednom završiti, ali ostaće ogroman broj građana koji neće biti politički okupljen, a biće protivnici režima”, dodaje on. „To je šansa za nove političke aktere, ili barem postojeće opozicione, ukoliko se više aktiviraju sopstvenim akcijama.”
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
„Idem, kako ne idem. Idem po Beogradu, mogu slobodno da šetam gde hoću", izjavio je funkcioner SPS-a Branko Ružić
U saopštenju SSP-a navodi se da vlast Aleksandra Vučića planira politički obračun sa opozicijom, koristeći optužbe za terorizam i rušenje ustavnog poretka
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
Kad sve ovo prođe, unuci nam neće verovati da su se – kada je Srbija vraćala dostojanstvo i slobodu – pojavile mlade osobe koje nije bilo sramota da otvoreno istupe i kažu kako ne podržavaju svoje pobunjene kolege jer ih ne zanima vladavina prava i zahtevi da se otkriju krivci za smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni “samo hoće da uče”
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
