Muškarac iz Beograda, koji je direktor, inženjer, ekonomista ili menadžer. Zarađuje oko milion evra mesečno.
Ovo bi bio jednostavno iskazan prototip izuzetno bogatog čoveka u Srbiji, barem prema podacima koji su prijavljeni na „belo” u Poreskoj upravi.
Ova ustanova je tako, prema poslednjim dostupnim informacijama, dobila oko 30.000 prijava za obračun godišnjeg poreza na luksuz, koji moraju da plaćaju građani koji zarađuju više od 4,2 miliona dinara godišnje.
Tako se ispostavilo da je građanin sa najvećom zaradom prijavio da na godišnjem nivou zarađuje 14 miliona evra, dok je prosečna plata u Srbiji oko 98.000 dinara, a u Beogradu oko 1.000 evra. Razlika u godišnjim primanjima najbogatijeg i prosečnog Srbina je – poprilična.
Za to vreme, na tržištu nekretnina u Beogradu u kratkom roku pojavila su se dva projekta – Delta District, u blizini Hajata, i Danube Riverside, na mestu bivšeg hotela Jugoslavija. Prema informacijama konsultantske kuće Cordon, Danube Riverside ponudiće 525 stanova, a cena kvadrata kreće od 9.000 evra, a predviđeno je da cena garažnog mesta bude 50.000 evra.
Za Delta District, koji se gradi između hotela Hajat i Sava centra će cena kvadrata biti od 7.000 evra, a parking mesto se prodaje između 42.000 i 52.000 evra. Takođe su predviđeni dodatni sadržaji kao što su teretana, spa centar, privatni bioskop, igraonica i dr. Broj stanova nije još poznat, a reč je o takozvanim biznis apartmanima.
Ko ima toliko para
Da se u Srbiji grade čitavi kompleksi koji su specijalizovano osmišljeni za bogate koji traže luksuz – to pokazuje da u zemlji postoji tražnja za ovakvim nekretninama.
„Niko neće da pravi Potemkinova sela koja će samo da stoje prazna”, kaže za „Vreme” ekonomista Saša Đogović. „Svi koji se u Srbiji bave građevinom, posluju tako da gledaju da dobiju maskimalni profit, a kako kod nas ne caruju institucije, ceo proces je lako dezavuisati i tek naknadno dobiti dozvole, što jasno vidimo da se i dešavalo poslednjih decenija, kako od pada nadstrešnice, izlaze na videlo procesi izgradnje u zemlji.”
Tako, na pitanje ko zapravo ima toliko novca da kupi parking mesto od 50.000 evra, i stan od pola miliona evra, Đogović kaže da to svakako može da bude mali broj dobro plaćenih sportista i estradnih umetnika, kao i jedan, opet mali broj, ljudi koji radi u IT sektoru, ali imaju menadžerske ili direktorske pozicije u dobro pozicioniranim firmama.
„Ipak, tu je i značajan broj ljudi koji su se obogatili tako što su bliski vlasti, jer smo videli da je sistemska korupcija uzela maha na svim nivoima, ne samo na republičkom i u Beogradu, već i na lokalu i u manjim sredinama”, dodaje Đogović.
On daje primer hapšenja bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, koja se sumnjiči da je korupcijom došla do velike sume novca, najviše u oblasti građevine, kao i braće Stajića, koji su u Beogradu malverzaticijama navodno izdavali dozvole kako bi objekti mogli da se podižu bez potrebne papirologije.
Srbija je, prema poslednjim podacima organizacije Transparentnost, među prvih pet zemalja u Evropi po indeksu porupcije, a Đogović misli da su to upravo ovi najbogatiji koji imaju novac da kupuju luskuzne nekretnine.
„To kolo ima mnogo isprepletanih ruku, videćemo ko će to kolo napuštati barem privremeno, zbog ovih poslednjih hapšenja”, dodaje on.
Čime se bave bogati u Srbiji
Najčešća prijavljivana zanimanja Poreskoj upravi su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik. Od ukupnog broja poreskih obveznika koji plaćaju porez na luksuz, 90 odsto su muškarci.
Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima su u rasponu od oko 100 miliona dinara do oko 1,7 milijardi dinara. Najviše ih je iz Beograda, 69 odsto, a među njima je tri odsto stranih državljana.
Ovde se ipak neće naći mnogi sportisti koji imaju prebivalište u bescarinskim zonama u inostrastvu, kao ni predstavnici estrade, koji često pazar dobijaju – na ruke.
Rasprodati i srednje luksuzni stanovi
U kompaniji Cordon, rekli su Forbsu, u najvišoj cenovnoj kategoriji rasprodati su i stanovi u Maglajskoj 22 u opštini Savski venac za 7.000 evra po kvadratu. U kategoriji od 4.000 do 5.000 evra, kupci su uzeli sve stanove u projektima Novi Dorćol, gde su prodata 804 stana po cenama od 3.500 do 5.000 evra. Tu je i zgrada Dolce Vita u Tošinom Bunaru gde je nove vlasnike dobio 41 stan, po ceni od 3.500 do 4.620 evra za kvadrat.
U kategoriji od 3.500 do 4.000 evra, kupci su uzeli svih sedam vila u projektu Elysian Lux Gardens na Dedinju, kao i 39 stanova u zgradi East Point na Vračaru.
