Šta je, ko je, gde je, ne znam iako čuči stalno tu oko mene. kao vazduh. kao duh, kao zao pandur i kao moj najbolji drug. Uzimam boju bilo koju i hoću da naslikam ne znam šta. Pauk se spušta sa plafona na platno i odsutno zuri u belinu baš kao i ja. Belo slikarsko […]
Članak koji ste otvorili dostupan je samo pretplatnicima.
Pretplatite se na jedan od naših paketa i čitajte tekstove iz najnovijeg broja bez ograničenja!
Već imate nalog? Ulogujte se
Trebalo bi ovo da bude neko vreme darivanja, vreme praštanja, na kraju krajeva, i vreme odmora koji je prosečnom građaninu preko potreban. Umesto toga, mladi ljudi izašli su na ulice, blokirani su fakulteti, nezadovoljni su prosvetari, poljoprivrednici, glumci, advokati…
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
