Iako je Vučić strahovao da bi posledice tragedije u Novom Sadu mogle da utiču na budućnost srpskog graditeljstva, Vlada Srbije je za kapitalne projekte u ovoj godini izdvojila više od 300 milijardi dinara. Neki od ovih projekata su kapitalniji od drugih, a na prvom mestu je mezimče režima Ekspo
„Ono što za nas predstavlja problem u danima pred nama je činjenica da su neki uspeli, ne svojom politikom, već strahom da zaustave Srbiju“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom od mnogih obraćanja nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 ljudi.
„Reč je o tome da danas ne možete da dobijete potpis nijednog državnog organa ni za šta, niko ne želi ništa da potpiše. Ne možete da dobijete rekonstrukciju podvožnjaka i nadvožnjaka u Srbiji.“
Građani Srbije su zbog gubitka petnaest života ubrzo izašli na ulice, tražeći odgovore na pitanja zašto je nadstrešnica pala, ko je kriv, ko nije radio svoj posao kako treba. Ko će odgovarati?
Predsednik, iako je obećao da će odgovorni biti pronađeni, nije propustio da upozori radoznalce – previše pitanja može da zastraši one koji bi trebalo da potpisuju dokumente, što može da uspori gradnju, oreol Vučićeve vladavine.
To nikako nije dobro, poručio je predsednik, zabrinut kako bi takav strah naposletku mogao uticati na Ekspo. Giga-projekat zakazan za njegovu oproštajnu 2027. godinu Vučić odavno naziva krunom svog mandata.
Ipak, ako je suditi po dokumentima koje je izdala Vlada Srbije – Vučić nema o čemu da brine, jer gradnja ni u 2025. godini neće stati, a najveće parče kolača dobiće upravo Ekspo.
Pobednici: Ekspo i Nacionalni stadion
Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025. sa projekcijama do 2027. godine, za ukupno 56 projekata u ovoj godini izdvojeno je 313,6 milijardi dinara.
Inače, Vlada je 2024. prvi put postupila po zahtevu Međunarodnog monetarnog fonda i javno objavila pregled kapitalnih projekata finansiranih iz republičkog budžeta za novu godinu.
Nije iznenađenje što je najveći deo novca, 46 milijardi dinara, namenjen za Ekspo. Ovaj projekat je prvi prema visini troškova i u projekcijama za 2026. godinu, kada se predviđa izdvajanje od oko 47,5 milijardi dinara. Ukupni trošak čitavog projekta procenjen je na 139,6 milijardi dinara.
Uz Ekspo, veliki deo novca otići će i na Nacionalni stadion. Samo u ovoj godini – 18,6, a ukupno 67,5 milijardi dinara.
Ipak, stvarni troškovi oba projekta su znatno veći od prikazanih. Naime, u spisku projekata postoji stavka „linijska infrastruktura“, za koju će ove godine biti izdvojeno 12,5 milijardi dinara (ukupno 40,5).
Iako nigde nije navedeno o kakvoj se tačno infrastrukturi radi, procena Fiskalnog saveta jeste da je u pitanju prateća infrastruktura za Nacionalni stadion i Ekspo, što dodatno povećava troškove ovih projekata.
Interesantan je podatak da će samo za prugu od Zemun polja do Nacionalnog stadiona ove godine biti izdvojeno 18 milijardi dinara, cifra gotovo jednaka onoj koja je u istom periodu predviđena za gradnju samog stadiona.
Putevi, pruge, obilaznice
Najavljeni projekti za 2025. pokazuju i da će godina, ako sve pođe po planu, biti tipično naprednjačka. Dakle, kilometri pruga, puteva i obilaznica.
Što se tiče drumskog saobraćaja, najviše novca će ove godine otići na deonicu Moravskog koridora od Kragujevca do Čačka, za koju je izdvojeno 30 milijardi dinara. Prema proceni Ministarstva finansija, cela deonica, koja je trebalo da bude završena još 2022. godine, koštaće ukupno 252 milijarde dinara.
Na spisku je i deonica auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Požege, za koju će biti izdvojeno 11,2 milijarde dinara, a koja je, takođe, već trebalo da bude završena. Sudeći po Fiskalnoj strategiji koja seže do 2027. godine, radovi sigurno neće biti okončani ni u predstojeće dve godine.
Od ukupno 56 projekata predviđenih Fiskalnom strategijom, čak 25 se odnosi na drumsku i železničku infrastrukturu, a na njih će biti utrošeno oko 200 milijardi dinara, odnosno, oko 63 odsto budžeta.
Ako se ova cifra sabere sa cifrom predviđenom za Ekspo i Nacionalni stadion, dobija se sledeća računica – za sve ostale projekte, koji su procenjeni manje važnim, izdvojeno je oko 15 odsto budžetskih sredstava, odnosno oko 47 milijardi dinara.
Šta je to ove godine manje važno? Najveći gubitnik je, svakako, Beogradski metro.
Zanemareni metro
Kada je isprva objavljen predlog budžeta za 2025. godinu, za metro je predviđeno više od 31 milijarde dinara, a za ovu i narednu godinu ukupno preko 141 milijarde dinara. U revidiranoj Fiskalnoj strategiji, međutim, budžet za metro je skresan za čak 11 puta.
U 2025. i 2026. će za metro biti izdvojeno ukupno 13 milijardi dinara – po 6,5 milijardi godišnje. Kako je ocenio Fiskalni savet, nije pojašnjeno zašto je nekim projektima smanjen budžet u odnosu na prvobitne planove.
Upravo zbog toga, obećanja da će prva linija metroa krenuti sa radom 2028. godine, iako je budžet za isti naprasno smanjen 11 puta, deluju ili kao naivna sanjarenja ili kao obmanjivanje građana.
Valja napomenuti i da je, kada se radi o pomenutim razlikama između predloga budžeta i revidirane Fiskalne strategije, planirani novac za Ekspo između dva dokumenta više nego dupliran i popeo se sa prvobitnih 22,6 na pomenutih 47,5 milijardi dinara.
I još ponešto
Manje bitan projekat je, sudeći po izdvojenom novcu, i izgradnja komunalne kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, za koji je namenjeno 10 milijardi dinara.
Iako je u pitanju veliki novac, projekcija Ministarstva finansija je da će ceo projekat koštati gotovo 370 milijardi dinara, a do sada nije realizovana ni desetina procenjene vrednosti.
O prioritetima govori i sledeći podatak – za izgradnju obrazovno-naučnih centara država će ove godine izdvojiti „tričavih“ 561 milion dinara. Nešto više će koštati kreiranje „jedinstvene informacione komunikacione mreže e-Uprave“ – 700 miliona dinara. Ukupno, cena ova dva projekta vrlo je slična – 4,7 prema 4,4 milijardi dinara.
Još neki projekti planirani za ovu godinu su nastavak rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – koja bi 2026. trebalo da bude okončana, početak gradnje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja, nastavak gradnje Data centra u Kragujevcu, Inovacionog distrikta Kragujevac i Kreativnog inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica“ u Beogradu na vodi.
Medijalna plata izvršnih direktora FTSE 100 kompanija je 4,22 miliona funti (oko pet miliona evra), što je 113 puta više od prosečne plate radnika sa punim radnim vremenom koja iznosi 37.430 funti (oko 45.000 evra)
Potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom u julu 2024, Srbija je oslobodila carina 60 odsto robe, dodatno povećavši deficit u razmeni s Kinom, ali i omogućila rast izvoza od 65 odsto. Ipak, evropske zemlje ostaju ključni partneri, posebno u oblasti finansiranja i ulaganja
Srbija iz domaćih izvora dobija samo 23 odsto nafte, pa je najveće pitanje zapravo da li će hrvatski naftovod, preko kojeg u Srbiju stiže 90 odsto ovog energenta, pratiti potencijalne sankcije Amerike
Koji su pet najvećih izazova u globalnoj ekonomiji koji su pred nama, a većina je povezana sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom
Gradski prevoz u Beogradu postao je besplatan za sve, ali ostaje nejasno kako će se pokriti dodatni troškovi u budžetu i šta će biti sa opremom za naplatu karata. Dok građani uživaju u olakšici, stručnjaci postavljaju pitanje dugoročne održivosti ovog modela
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
