Sifilis i Kristofor Kolumbo imaju više zajedničkog nego što biste mogli da pomislite.
I sifilis i Kolumbo su kročili na nove kontinente i kolonizovali lokalne stanovnike krajem 15. veka. Kolumbo je kolonizovao domoroce Amerike, a sifilis Evropljane. Zajedničko im je i to da su tražili put do Azije.
Sifilis se prvi put pojavio u Evropi 1494. godine, u kampu francuske vojske, godinu dana nakon što se Kolumbo vratio sa putovanja u Ameriku, piše DW.
Bolest se širila među vojnicima i njihovim seksualnim partnerima, uzrokujući čireve na genitalijama, rektumu ili ustima.
Za samo pet godina, sifilis se proširio celom Evropom. Ubrzo je stigao i u Indiju, Kinu i Japan. Seks, iako nije jedini način prenosa, vrlo je efikasan način širenja te bolesti.
Takozvana „Kolumbova teorija“ tvrdi da su sifilis u Evropu doneli mornari koji su se vraćali iz Amerike. Prema toj teoriji bolesti su se razmenjivale između Evropljana i Amerikanaca, baš kao što su se razmenjivali novi proizvodi: barut za paradajz, velike boginje za sifilis.
Nova studija objavljena pre nekoliko dana u časopisu Nature podržava tu hipotezu.
Kirsten Bos, antropološkinja sa Instituta Maks Plank u Lajpcigu, sprovela je genetsku analizu pet skeleta pronađenih u Južnoj Americi. Analize su navele Bos i njene kolege da veruju da je preteča bakterije koja izaziva sifilis kružila Amerikom pre 8.000 godina.
„Četiri od pet skeleta datiraju pre 1492. godine, što znači da je ova raznolikost patogena već postojala u Americi u vreme kontakta sa Kolumbom“, kaže autorka studije Bos.
Sifilis nastao u Americi pre 8.000 godina
Kako bi testirali Kolumbovu teoriju, Bos i kolege sproveli su genetsku analizu bakterija iz lezija na kostima pet skeleta, iz Čilea, Argentine, Perua i Meksika.
Njihovi uzorci bakterija obuhvatili su tri podvrste iz porodice treponemskih bakterija koje su odgovorne za različite treponemske bolesti. Jedna od tih podvrsta, Treponema palidum, uzrokuje moderni sifilis.
Bos je uporedila genetske razlike između starijih podvrsta treponemskih bakterija i savremenih uzoraka sifilisa. Ti podaci omogućili su timu da izračuna vreme potrebno za evoluciju bakterija i proceni kada je patogen nastao.
I čini se da njihova analiza potvrđuje da je bakterija Treponema palidum, koja izaziva sifilis, nastala otprilike u vreme Kolumba, mutirajući iz svog prethodnika starog 8.000 godina.
„Naš model sugeriše da se sifilis prvi put pojavio pre otprilike 500 ili 600 godina, bilo u Americi, bilo u Evropi (ili negde drugde) iz bakterijskog soja iz Amerike“, rekla je Bos.
Kako se sifilis proširio svetom?
Studija pruža ubedljive dokaze da je bakterija Treponema palidum bila rasprostranjena u Americi pre dolaska Kolumba iz renesansne Evrope. Ipak, nije konačno dokazano da je sifilis u Evropu donet iz Amerike.
„To pokazuje da je Amerika bila kao rezervoar u kojem su bakterije koje uzrokuju sifilis široko cirkulisale. Sifilis je mogao da dođe u Evropu iz nekog drugog dela sveta ili je već bio tamo“, kaže Metju Bil, stručnjak za genomiku sa instituta Velkam Sanger u Kembridžu. Bil nije bio uključen u studiju.
Studije pokazuju da su treponemske bolesti mogle biti endemske u severnoj Evropi otprilike u isto vreme kada i Kolumbova putovanja, ili čak i ranije.
Tačno poreklo sifilisa teško je utvrditi, kaže Kertu Majander, arheogenetičarka sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj.
Jedna hipoteza je da su treponemske bolesti uvek postojale, prateći ljude dok su migrirali iz Azije u Ameriku pre oko 12.000 godina.
„Druga teorija je da su zoonotske, što znači da su prethodnici sifilisa prešli sa životinja na ljude u Americi. Ali još uvek nismo našli dokaze o životinjama sa treponemskim bolestima“, objašnjava Majander.
Takođe, nije jasno šta je uzrokovalo da moderni sifilis postane visoko prenosiva bolest pre 500-600 godina. „Može biti da je nešto uzrokovalo da se bakterijske vrste rekombinuju i izazovu agresivnije oblike sifilisa, ali to još uvek ne znamo“, dodaje Majander.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su sifilis i gonoreja često mešani u istorijskim zapisima i da su tek pre oko 200 godina formalno prepoznati kao odvojene bolesti.
„Još uvek postoji istorijska debata o tome da li je epidemiju ‘sifilisa’ opisanu u 15. veku zaista izazvala bakterija Treponema palidum“, kaže Bil.
Problem su sojevi sifilisa otporni na antibiotike
Nelečeni sifilis nekada je izobličavao ljudska tela i izazivao paralizu, slepilo, napade bola, pa čak i smrt. Razvoj antibiotika penicilina 1943. godine iskoreniо je opasne simptome sifilisa, iako nije izlečio samu bolest.
Sifilis i dalje postoji. Polni prenos uzrokuje više od osam miliona novih slučajeva svake godine, dok kongenitalni ili urođeni sifilis izaziva oko 200.000 mrtvorođenih beba.
Broj slučajeva takođe raste među mladim odraslim osobama, a istraživanja sugerišu da bi to moglo biti povezano sa porastom nezaštićenih seksualnih odnosa.
Postoje i sojevi bakterija Treponema palidum koji su otporni na antibiotike, što znači da se ponovo pojavljuju smrtonosne infekcije sifilisom.
Zato su studije poput ove relevantne, kaže Majander, posebno ako želimo da iskorenimo sifilis: „Studija pokazuje da sifilis ima sposobnost da se prilagodi svakom okruženju. Postavlja se pitanje da li su druge treponemske bolesti postojale pre, i da li bi se u budućnosti mogle pojaviti nove, agresivnije bolesti.“
