U Modernoj galeriji Valjevo, u kojoj su radovi Ljube Popovića, otvorena je izložba njegove ćerke
U Modernoj galeriji Valjevo, koja od početka rada izlaže fantastiku, otvorena je izložba „Ishodište“ Adriane Popović, ćerke arhitekte Nataše Jančić i slikara Ljube Popovića. Adriana živi i stvara u Parizu, po obrazovanju je vajar i geofizičar, profesor je vajarstva i keramike, izlagala je u Francuskoj i drugim zemljama.
U Valjevu su izložene skulpture (iz perioda 2002 – 2022), grafike (2022-2024) i devet slika Ljube Popovića, koje je on poklonio svojoj kćerci.
U standardno visokokvalitetnom katalogu je tekst francuskog filozofa Žeroma Gofeta, u kome se kaže da su Adrianine skulpture stalno obnovljena zagonetka života u njegovoj moći preobražaja, bilo bi previše jednostano reći da se suočavamo sa sanjarenjem izvajanim u materiji, mimo vidljivog, ona iznad svega vaja naše misli i našu osećajnost… ona istražuje fluidni, ili preobražajni aspekt našeg tela i naših života…
U istom katalogu je i tekst likovnog kritičara i kolekcionara Dejana Đorića, koji kazuje da ova vešta vajarka uznosi, uzbuđuje i izaziva posmatrača negiranjem tradicionalne ideje skulpture, a da ne napušta tradiciju u njenom najboljem vidu. Nije li ona jedan od poslednjih romantičara evropske likovne scene, romantizma koji dolazi iz budućnosti da izbavi iz sunovrata i apokalipse. Njeno tradicionalno stvaralaštvo podrazumeva dubinu, skulpturu kao geologiju, odnosno geografiju mašte, pokrete u slojevima ljudskog i nadnaravnog, u skulpturi kao magiji, podzemnom govora bića u nebiću…
Adrianu smo pitali, šta za nju znači izlaganje, i kako se oseća, u Galeriji koji je osnovao njen otac, i u kojoj je stalna postavka njegovih slika? Odgovara da je puna emocija, on kao da je prisutan, i posmatra njene skulpture. Tu su njegove slike, na spratu galerije mu je biblioteka, to je vraća na razgovore sa njim o umetnosti i slikarstvu, detinjstvu na ostrvcetu Vrnik kod Dubrovnika, i drugim temama. Na mnogo načina je vezana za ovo mesto…
Sekretarka za kulturu Jelena Medaković smatra da bi sledeći Fest trebalo odžati u februaru, a da Bitef festival nema pravnih osnova da se održi ove godine. Istovremeno, Miloš Lolić za decembar priprema gerilski Bitef
Dve predstave su otkazane iz ovogodišnjeg plana Narodnog pozorišta, „sada je preko noći sve uništeno“ kažu reditelj Liješević i dramaturg Šili, plate su primljene na osnovu plaćenog odsustva iako ga niko od zaposlenih nije koristio...
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
