Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je opsesija vlasti Srpske napredne stranke jer ispada da omraženi im studenti u Srbiji kopiraju „ustaške“ recepte
Vlasti, mediji bliski njima i stalni analitičari brzinski su razvili ceo pojmovnik za diskreditaciju studentskih blokada fakulteta.
Te to su „Đilasovi studenti“, te omladinci opozicionih stranaka. Ili su uzeli novac da ruše vlast.
U tom uvek sličnom vokabularu režimske propagande kao zgodan, originalan ukras pomalja se „Blokadna kuharica“ koja studente treba da ocrni kao anarhiste koji se rukovode savetima iz omražene Hrvatske.
Ili, kako piše naprednjački portal 24/7, studenti koriste „ustaški“ priručnik.
„Nisam čitala ‘Blokadnu kuharicu’ pa ne znam šta nalaže kao sledeći korak kad vam neko ispuni zahteve?“, napisala je ovog četvrtka predsednica Skupštine Ana Brnabić na Tviteru.
Desilo se to pošto je predsednik Aleksandar Vučić u sredu tobože ispunio zahteve studentima, a oni – tako nezahvalni – nastavili sa blokadama tvrdeći da zahtevi nisu ispunjeni i da Vučić, uostalom, nije adresa.
Kakav je to „kuvar“?
„Blokadna kuharica“ je zapravo knjižica koju je krajem 2009. izdao Centar za anarhističke studije u Zagrebu. Autori su nepoznati, to jest kolektivno je potpisuju studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
U tom kratkom vodiču, koji je ceo dostupan na internetu, opisuju se iskustva organizacije blokada na fakultetima u Hrvatskoj tokom 2009, kada je glavni zahtev bilo besplatno studiranje.
Tu se preporučuje „plenumski model odlučivanja“ koji koriste i studenti u Srbiji – ali niti su to smislili Hrvati niti je to rezervisano za anarhiste.
Plenum je zapravo neka vrsta zbora svih „zainteresovanih studenata“, dakle svih koji hoće da učestvuju. Onde svako sme da govori, odluke se donose većinom.
Zbilja, reporteri „Vremena“ su izveštavali o višesatnim plenumima recimo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde se ovi principi poštuju.
„U plenumskom modelu odlučivanja odluke se donose kolektivno, nema predstavništva pa prema tome ne može biti niti istaknutih pojedinaca koji bi pretendirali biti glasom pokreta“, piše u „Blokadnoj kuharici“.
Pred medije kao kolektiv
Još jedna specifičnost koja se onde opisuje, a u jednoj meri se primenjuje i u Srbiji jeste odnos sa medijima.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“.
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
Ovakvi principi blokade se ne koriste prvi put u Srbiji, niti je među studentima sporno da koriste iskustva i iz drugih zemalja.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
