Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Nakon 37 godina, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića biće otvoren za posetioce idućeg februara, objavio je u utorak ministar kulture Nikola Selaković povodom završetka radova na rekonstrukciji te kuće u Beogradu, u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Radovi na sanaciji kuće traju od novembra 2023, a počeli su povodom obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović.
Dve cene
Ministar Selaković je kazao da je Spomen-muzej, koji je pod okriljem Narodnog muzeja, bio otvoren za javnost od 1975. do 1986, kada je zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje zatvoren, naglasivši da je država u obnovu uložila 119.740.000 dinara.
Na početku radova, pre godinu dana, tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji.
Ministar Selaković je sad poručio Palilulčanima, na čijoj opštini se nalazi Spomen muzej, da će dobiti „ne samo stari sadržaj u novom ruhu, već potpuno novi sadržaj koji će oplemeniti život ljudi koji žive u ovom delu Beograda“. Napomenuo je i da je „Profesorska kolonija zaštićena kulturno-istorijska celina i da zaslužuje da ima i jednu vrstu ovakve kulturne matice“.
„Imaćemo stalnu postavku posvećenu Nadeždi Petrović, ženi neverovatno velikog srca koja je volela otadžbinu i bila vanvremenski fantastičan slikar, slikarka, umetnik i njenom bratu Rastku Petroviću – putopiscu, kolekcionaru, diplomati, koji je bio ambasador u SAD“, rekao je Selaković a piše u saopštenju Ministarstva kulture.
Zaveštanje
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen je za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine.
Zbog višegodišnje neupotrebe, ovaj spomenik kulture je bio u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzej su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena: bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je otvoren Spomen-muzej.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Bilo bi vrlo nepošteno sa moje strane da kažem da to ima ikakve veze sa sadašnjim političkim trenutkom u Narodnom pozorištu – komentariše Nataša Ninković svoju odluku da Narodno pozorište zameni Jugoslovenskim dramskim
Batinaši su na očigled policije iscepali fotografije koje su nastajale devet meseci tokom protesta u Vojvodini. Demokratska stranka u tome vidi jasan znak nemoći države pred istinom koju te fotografije nose
Četiri igrana dugometražna, jedan dokumentarni, dva kratka igrana i jedan studentski film iz Srbije takmičiće se na renomiranom Sarajevo film festivalu
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji omalovažava struku: ljudi koji ga kreiraju su iz drugih profesija, jedan od sponzora je producent šest filmova koji su odabrani za Glavni program, a za maskotu je izabran robot koji je scenarista AI – smatra predsednik Udruženja filmskih scenarista Srbije
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Farbanje srpske trobojke po zgradama novosadskog naselja Liman predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proglasio vrhovnim patriotskim činom. Pa, patriote, četke u ruke i pravac Andrićev venac
Pobuna građana Srbije nije revolucionarna jer ne zahtevaju promenu političkog sistema, već promenu kleptokratske ekipe na vlasti. Ali u ovoj pobuni jesu revolucionarni postupci ratnih veterana
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
