Evropska unija bi trebalo da ima obaveštajnu agenciju, a takva mreža protiv sabotaže potrebna je za zaštitu infrastrukture EU, i kao odbrana id sabotera, izjavio je nekadašnji predsednik Finske Sauli Ninisto
Nekadašnji predsednik Finske Sauli Ninisto izjavio je da bi Evropska unija (EU) trebalo da ima obaveštajnu agenciju kako bi pomogla zemljama članica u odbrani od pretnji, sabotera i stranih agenata koji deluju širom kontinenta, prenosi portal Politiko.
Ninisto je, još u martu, dobio zadatak od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da dostavi detaljan izveštaj o spremnosti EU za rat i civilnu obranu, uz predloge za poboljšanje.
Ninisto u svom dokumentu ukazuje EU da treba da razvije „potpunu obaveštajnu saradnju na nivou EU koja može služiti i strateškim i operativnim potrebama“, dodajući da je mreža protiv sabotaže potrebna za zaštitu infrastrukture.
„Potrebno je više rada kako bi se poboljšao rad kontraobaveštajnog rada u institucijama EU“, rekao je Ninisto posle predstavljanja plana sa Ursulom fon der Lajen.
Politiko podseća da su brojne diplomate proterane iz prestonica zbog optužbi za špijunažu, a Brisel je „postao vruća tačka“ za aktivnosti agenata sa stotinama institucija i ambasada smeštenih u tom gradu.
„Zapadni saveznici već dele obaveštajne podatke sa mrežom Five Eyes koja povezuje agencije u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi, Novom Zelandu i Ujedinjenom Kraljevstvu, a takva agencija EU trebalo bi da bude usmerena na dobro korišćenje informacija koje su već operativne“, rekao je Ninisto i istakao da „moramo verovati jedni drugima“.
Fon der Lajen je navela da je prikupljanje obaveštajnih podataka prvenstveno odgovornost država članica, ali da bi trebalo raditi i na poboljšanju protoka informacija, prikupljanju informacija i prikupljanju obaveštajnih podataka.
Politiko navodi da će zaključci bivšef finskog predsednika biti uključeni u drugi mandat Ursule fon der Lajen, u kojem će EU imati svog prvog komesara za odbranu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
