Rušenje Hotela „Jugoslavija", koji je prvi put otvoren 1969. godine, počinje u decembru. Do kraja godine znaće se koji će hotel biti tu izgrađen, a deo je poznatog lanca. Investitori se nadaju da će radovi biti završeni do početka Ekspa 2027 godine, a uložiće pola milijarde evra u izgradnju hotela i dve kule
Na Zemunskom keju više ništa neće biti isto, jer u decembru počinje rušenje Hotela „Jugoslavija“. Biće sačuvan samo legendarni luster, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Novi hotel biće deo poznatog lanca, a kojeg – znaće se krajem godine, piše RTS.
Od inicijative da se na ovoj lokaciji gradi hotel i poslovno-stambene kule prošla je decenija i po.
Jedan broj soba, recepcija i hol, u kojem se nalazi čuveni luster od Svarovski kristala, ispunjava standarde hotela sa tri zvezdice.
Ostali delovi, uključujući i čuveni Titov apartman, prepušteni su zubu vremena.
Investitor planira da do 2027. u izgradnju hotela i dve kule uloži pola milijarde evra.
Predstavnik investitora Živorad Vasić kaže da će stambena kula biti bliža centru Beograda i imaće 42 sprata, a da će obe građevine biti ispod visine od 150 metara.
„Poslovna kula, gde će biti sve kompanije srpske i strane koje su investitori u Srbiji, uzimaće taj prostor i to će biti kula koja će imati 34 sprata. Ali, ono što treba reći je da će hotel biti na istom mestu i da će se nalaziti koridor ispod hotela, koji će povezivati Dunavski kej sa Bulevarom Nikole Tesle“, objašnjava Vasić.
Osam spratova, ali upola manje soba
I novi hotel imaće osam spratova, ali će zbog prilagođavanja novim standardima, koji važe za hotele sa pet zvezdica, imati upola manje soba.
„Beograd će dobiti jedan od najluksuznijih brendova, do kraja godine znaće se i koji, hotel sa 5 zvezdica, koji će imati 200 soba, u kojem će svaka soba imati minimum 38 kvadrata, koji će imati najlepši predsednički apartman po najvišim standardima i hotel, što je najvažnije, koji će biti završen do početka Ekspa 2027″, ističe predstavnik investitora.
Biće sačuvan luster
Luster sa čak 40.000 Svarovskih kristala, koji se nalazi i u Ginisovoj knjizi rekorda i koji je poslužio kao inspiracija za budući izgled fasade, biće sačuvan.
„Fasada će biti ozelenjena, a što se tiče ozelenjavanja same fasade, kao inspiracije je poslužilo Veliko ratno ostrvo i vrste biljaka koje će se koristiti, jesu vrste koje su prisutne samo na Velikom ratnom ostrvu. Sami sistemi koji se ugrađuju će biti iz najviše kategorije energetske efikasnosti“, navodi direktor razvoja projekta Marko Milovanović.
Na obali se planira izgradnja putničkog pristaništa, odnosno marine za prijem putnika i čamce koji će služiti za rekreaciju, sport i razonodu.
Izgradnja hotela „Ritz Carlton“?
Kako je „Vreme“ ranije pisalo hotel „Jugoslavija“ je otvoren 1969. godine. Prvi put je prodat 2006. za 31,3 miliona evra kompaniji „Alpe Adria Hoteli“ koja je najavljivala novi život „Jugoslavije“ pod međunarodnim brendom „Kepminski“, ali se ništa nije desilo.
Ovog marta je prodat kompaniji „Milenijum tim“, koji će ga srušiti zbog izgradnje hotela „Ritz Carlton“.
Navodno, postojeća konstrukcija zgrade je takva da je nemoguće rekonstruisati objekat na način da ispunjava zahteve prestižnih hotelskih lanaca.
Prema projektu, osim hotela „Ritz-Carlton“, biće izgrađene i dve kule, po jedna sa svake njegove strane: stambena sa 42 sprata koja će biti pozicionirana ka Parku prijateljstva, i poslovna sa 33 sprata koja će se nalaziti na strani ka Zemunu.
Izvor: RTS
Zaposleni u kompaniji Jura imaju pravo na bonus od deset odsto od zarade ako su tokom meseca sve vreme radili, i još dodatnih deset odsto ako u prethodnih šest meseci nisu imali nijedan dan izostanka, pokazalo je istraživanje Centra za politike emancipacije. Pošto su plate male, zaposleni izbegavaju da otvore bolovanje, a često rade i prekovremeno. „Ljudima znači svaki dinar“, kaže radnica u Juri
Od septembra će putnici koji karte kupe u vozu, uz redovnu cenu plaćati i dodatnu naknadu od 500 dinara po karti, objavila je kompanija Srbijavoz. Uvodi se i popust od 10 odsto za onlajn kupovinu karata
Dok država teži „pravičnijim“ cenama, mnogi ekonomisti su skeptični zbog petljanja u tržište. Asistent na Ekonomskom fakultetu Aleksa Dokić za „Vreme“ kaže da Srbija prednjači po izdvajanju domaćinstva za osnovne životne potrepštine
Kako bi i Srbija i Zapadni Balkan napredovali neophodno je privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema što zahteva saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice. U čitavom regionu uloženo je svega 11,2 miliona evra
U Srbiji je hrana znatno skuplja nego u regionu, te će Vlada u narednih desetak dana saopštiti konkretne mere za pravičnije cene najpotrebnijih namirnica. Koliko „pravične“ mogu da budu, drugo je pitanje. Kao i koliko je građana Srbije prinuđeno da štedi na hrani
Kako su trojica obesnih klinaca ubila beskućnika na Novom Beogradu, a policiji to najpre nije bilo vredno ni uviđaja. Kako je, dakle, lako i daleko od očiju sistema otišao jedan čovek
Ministarstvo prosvete odbija da odgovori šta se događa sa Nacionalnom čitankom, a Ministarstvo kulture ćuti o nacionalnim penzijama. Kad istina ne odgovara vlastima, ona se prećutkuje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
