Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Alternativa za Nemačku okupila je još nekolicinu ekstremno desničarskih partija i u Evropskom parlamentu formirala frakciju Evropa suverenih nacija. To što zastupaju previše je čak i za Nacionalno okupljanje Marin le Pen koja nije htela da ih primi u grupaciju Patriote za Evropu
U Evropskom parlamentu je pod nazivom Evropa suverenih nacija formirana i druga ekstremno desničarska frakcija koju predvodi Alternativa za Nemačku AfD) i koja je kud i kamo još radikalnija od ideološki slične frakcije Patriote za Evropu koju predvodi francusko Nacionalno okupljanje.
Grupa ima 25 poslanika, pored AfD-a pristupili su joj poljska partija Konfederacija, sloboda i nezavisnost, bugarski Preporod, francusko Ponovno osvajanje, slovački Republikanski pokret, mađarski Pokret Naša domovina, litvanska Unija ljudi i pravde i češk partija Sloboda i direktna demokratija, piše „Politiko“.
Očekuje se „sanitarni kordon“ levičara i centrista
Prethodno su 8. jula Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Fides Viktora Orbana udružili snage kako bi u Strazburu formirale grupaciju Patriote za Evropu.
Očekuje se da će centrističke i levičarske političke grupe nametnuti „sanitarni kordon“ obema novim grupama i blokirati njihove članove da zauzmu bilo kakve uticajne pozicije u narednih pet godina.
Takozvani suverenisti će biti najmanja grupacija u EP i imaće veoma ograničen uticaj na zakonodavstvo Evropske unije.
Cilj je značajan uticaj na budućnost Evrope
AfD se na evropskoj političkoj sceni našao na ničijoj zemlji kada je uoči izbora za EP bio isključen iz grupacije Identitet i demokratija koja je u prethodnom sazivu okupljala desničarske partije.
Povod je bio intervju visokog funkcionera AfD-a Maksimilijana Kraha italijanskoj „Republici“ u kome je manje-više rekao da SS-jedinice baš i nisu bile tako strašne. To je bilo previše za Nacionalno okupljanje, pogotovo što se u Francuskoj 10. juna obeležavala 80. godišnjica najstrašnijeg zločina koji su esesovci počinili. Marin le Pen je nakon toga insistirala da se AfD izbaci iz desničarske grupacije, kao i da ne može da pristupi novoformiranoj frakciji Evropskih patriota.
Krah se potom javno poradovao formiranju frakcije Evropa suverenih nacija, rekao da je to kulminacija projekta na kojem je dugo radio, ali ga je nakon spornog intervjua vrh AfD-a i na nemačkoj političkoj sceni sklonila u stranu.
Kopredsednici najekstremnije desničarske grupacije u EP su Rene Aust iz AfD-a i Stanislav Tiska iz Konfederacije.
„Okupili smo se jer nam je zajednički cilj da imamo značajan uticaj na političku budućnost Evrope kroz odlučnu akciju i strateško planiranje“, rekao je Aust. Njihova vizija je snažna i ujedinjena Evropa, ali sastavljena od „otadžbina“, znači Evropska unija u kojoj će deo suvereniteta kojeg su se odrekle zarad ravnopravnosti i zajedništva vratiti nacionalnim državama.
Izvor: Politiko
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
