Kako Brisel gleda na Beograd nakon održanih izbora za Evropski parlament

U Briselu se jasno ističe da promena merila u poglavlju 35 nije promena pregovaračke pozicije za Srbiju, za koju žele da napreduje u procesu evropskih integracija, ali sagovornici agencije FoNet navode da postoje teškoće da se situacija pokrene.

Iz više izvora se ponavlja da je Srbija je najmanje usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.

Brzina kojom će Beograd napredovati uslovljen je i dijalogom sa Prištinom, u kojem je potreban konkretan angažman obe strane, posle eskalacija protekle godine.

Za sve države Zapadnog Balkana, osim za Srbiju, neformalni uslov za članstvo u EU je i pristupanje NATO.

Za države EU, od kojih je većina u NATO, Srbija je u 90 odsto slučajeva pouzdan bezbednosni partner, ali „sreću kvari“ slučaj Banjska.

Grupa Srba, predvođena nekadašnjim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, 24. septembra sukobila se sa kosovskom policijom, a četiri osobe su poginule. Radoičić je, obraćanjem preko svog advokata, prihvatio odgovornost za taj slučaj.

Odgovornost za napade na vojnike Kfora

Od Srbije u Briselu očekuju da pokaže odgovornost za napade na vojnike Kfora u maju 2023. godine, odnosno da sarađuje u razjašnjenju slučaja Banjska i krivično goni odgovorne.

Sagovornici FoNeta, međutim, dodaju da atmosfera iz Brisela izgleda kao da se taj slučaj „razvodnjava“, odnosno ukazuju da nema drugih komentara iz EU osim da se očekuje da kosovsko tužilaštvo završi svoju istragu.

To bi moglo da znači i da se Srbiji ovo „oprašta“, kako bi se uslovljavala nekim drugim pitanjima u budućnosti.

Jasno je da u EU postoji želja da se sa Srbijom radi na tehničkom nivou kako bi napredovala u procesu evropskih integracija u slučaju novog političkog konteksta.

To podrazumeva usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno restriktivnim merama i sankcijama prema Rusiji, a sa druge strane i saglasnost država članice unutar Saveta EU posle evropskih izbora.