Poraz Aleksandra Vučića na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji svetski mediji predstavljaju kao jedan od najznačajnijih političkih preokreta u zemlji poslednjih decenija.
Ipak, američki Njujork tajms upozorava da smena dugogodišnje vlasti ne mora automatski značiti i promenu državne politike prema ključnim međunarodnim pitanjima, uključujući Kosovo, Rusiju i Evropsku uniju.
Njujorški list ocenjuje da između Vučića i pobedničke Studentske liste nema velikih razlika u stavovima o pojedinim spornim pitanjima, uprkos dubokim razlikama u njihovom odnosu prema načinu upravljanja državom, prenosi Beta.
Prema oceni Njujork tajmsa, izbori su u velikoj meri predstavljali izjašnjavanje građana o samom Vučiću, čija je četrnaestogodišnja vladavina tokom gotovo dve godine studentskih protesta bila izložena sve snažnijim pritiscima.
List podseća da je Vučić bio lider sa najdužim stažom na vlasti u Evropi, izvan prostora nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, kao i da je njegov izborni poraz usledio šest meseci nakon što je u susednoj Mađarskoj vlast izgubio Viktor Orban, njegov dugogodišnji politički saveznik.
Njujork tajms povlači paralelu između dvojice političara, navodeći da je Vučić tokom vladavine preuzeo brojne Orbanove autoritarne metode, ali da je, poput mađarskog lidera, na kraju priznao izborni poraz.
Posebnu pažnju američki list posvetio je Vučićevom obraćanju neposredno nakon glasanja, ocenjujući da je priznanje poraza stiglo neočekivano rano, naročito imajući u vidu prethodne izveštaje o nepravilnostima i nasilju na biračkim mestima.
Vest o izbornom rezultatu izazvala je masovno slavlje u Beogradu, gde su desetine hiljada građana, uglavnom mladih, izašle na ulice. Okupljeni su mahali srpskim zastavama, dok su se gradom čule automobilske sirene i odjekivao vatromet.
Poređenja sa Miloševićem i političkim promenama 2000. godine
Njujork tajms navodi da je deo javnosti strahovao od ponavljanja događaja iz 2000. godine, kada je Slobodan Milošević najpre proglasio izbornu pobedu, da bi posle masovnih protesta bio primoran da prizna poraz.
U tom kontekstu list prenosi i ocenu nekadašnjeg crnogorskog diplomate Ratka Kneževića, prema kojoj izborni rezultat ne predstavlja samo smenu jedne vlasti, već dubok potres političkog sistema čiji počeci sežu do 1987. godine.
Knežević je podsetio na Miloševićev politički uspon i njegovo obraćanje Srbima na Kosovu te godine, ocenjujući da je tada uspostavljen obrazac u kojem su susedne države predstavljane kao neprijatelji, a kritika vlasti poistovećivana sa izdajom.
Prema njegovom mišljenju, Vučić je tokom svoje vladavine dodatno usavršio takav način političkog delovanja.
CNN: Kraj četrnaestogodišnje dominacije
Američki CNN takođe je izbornu pobedu pokreta predvođenog studentima označio kao značajnu promenu u političkom životu Srbije.
Ta televizijska mreža podseća da je Vučić, uz podršku ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom proteklih 14 godina dominirao političkom scenom, dok su se njegovoj Srpskoj naprednoj stranci suprotstavili studenti i širi opozicioni pokret.
CNN navodi da su izbore obeležili velika izlaznost, političke napetosti i neizvesnost, kao i da je studentski pokret uspeo da pridobije značajnu podršku građana kroz proteste protiv korupcije i urušavanja demokratskih institucija.
Od studentskih protesta do izborne pobede
Rojters u svom izveštavanju posebno izdvaja prerastanje studentskog pokreta u novu političku snagu, naglašavajući da je pokret nastao na protestima uspeo da mobiliše širok krug građana i bez tradicionalne stranačke organizacije ostvari izbornu pobedu.
Britanski Gardijan politički preokret povezuje sa protestima koji su počeli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjujući da je nezadovoljstvo građana tokom naredne dve godine preraslo u organizovanu političku alternativu.
Taj list ukazuje i na međunarodni značaj rezultata, posebno za odnose Srbije sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i Kinom. U središtu pažnje su pitanja vladavine prava, demokratskih standarda i budućeg spoljnopolitičkog usmerenja Beograda.
Juronjuz naglašava moguće posledice izbornog ishoda po buduće funkcionisanje političkog sistema Srbije, dok Dojče vele i Al Džazira posebnu pažnju posvećuju društvenim uzrocima političke krize i izazovima koji mogu pratiti promenu vlasti.
Zajednička karakteristika izveštavanja ovih medija jeste da izborni rezultat posmatraju u širem kontekstu dugotrajnog nezadovoljstva građana, protesta protiv korupcije i zahteva za odgovornijim institucijama.
Istovremeno, pojedini međunarodni mediji, pre svega Njujork tajms, ukazuju na razliku između promene političkog rukovodstva i mogućih promena državne politike, posebno u oblastima u kojima između dosadašnje vlasti i pobedničke Studentske liste ne postoje izrazito suprotstavljeni stavovi.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
