Izvodi iz Vučićevog porazničkog govora

Priznati izborni poraz ne znači nužno prihvatiti i odgovornost za njega, a još manje znači priznati da su pobednici pobedili sopstvenom zaslugom.

Upravo na toj razlici počiva obraćanje Aleksandra Vučića iz izbornog štaba njegove partije 25. oktobra uveče, u kojem je, prvi put posle 14 godina vlasti naprednjaka, saopštio da je njegova politička opcija izgubila parlamentarne izbore.

„Na osnovu uzorka stratifikovanog je jasno da smo mi ove izbore izgubili“, izjavio je Vučić, navodeći da će Studentska lista osvojiti između 135 i 140 poslaničkih mandata, a njegova koalicija oko 105.

Govor je bio porazni po sadržaju, ali ne sasvim poraznički po tonu. Naprotiv, ako se pridev „poraznički“ razume u njegovom uobičajenom značenju, kao izraz malodušnosti ili defetizma,Vučićevo prkosno obraćanje opterećeno njegovim tradicionalnim cinizmom bilo je gotovo suprotnost tome.

Izborni poraz priznao je bez mnogo okolišanja, ali je to istovremeno predstavio kao početak nove političke borbe, uz optužbe na račun protivnika, osporavanje njihove samostalnosti i najavu mogućeg progona dosadašnjih vlastodržaca.

Priznanje poraza, ali i osporavanje pobede

Vučić nije pokušao da matematički relativizuje izborni ishod. Međutim, već u nastavku obraćanja otvorio je pitanje političkog legitimiteta pobednika, predstavljajući rezultat kao posledicu međunarodno podržane revolucije.

„Ovo je bila verifikacija revolucije koju su sproveli uz podršku različitih evropskih zemalja i duboke američke države“, rekao je Vučić, precizirajući da misli na strukture suprotstavljene predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Studentima je čestitao, ali je njihovu ulogu sveo na „izvođače radova“, odnosno na izvršioce političkog projekta koji su, prema njegovim tvrdnjama, osmislili drugi.

Studenti u njegovoj interpretaciji nisu nužno i glavni tvorci sopstvene pobede.

Najavio je, kao vođen proviđenjem, i buduće poteze nove vlasti, tvrdeći da će do marta ili aprila biti uvedene sankcije Rusiji, a zatim cinično zaključio: „Čestitam Nataši Kandić, njena politika je pobedila.“

Time što osporava političku samostalnost studenata, Vučić i dalje insistira na tome da su oni praktično samo instrumenti tuđih interesa.

Dakle, izbori su izgubljeni, ali Vučić takvim tumačenjem pokušava da razloge svog epskog poraza ostavi pod sopstvenom kontrolom time što nastavlja da šalje poruku da studenti nemaju ni program ni političku ideju, već da su puko oruđe.

Odbrana od „bajki“

Posebno mesto u obraćanju zauzelo je odbacivanje optužbi i afera koje su godinama pratile vlast SNS-a.

„Lagali su i za zvučni top, lagali su i za Sarajevo safari, lagali su za Jovanjicu, lagali su za sve“, poručio je Vučić.

Zanimljivo je što Vučić toliko insistira na odbacivanju svoje odgovornosti u aferama za koje istvoremeno tvrdi da se nisu dogodile, i to potpuno van konteksta, kada je trebalo da govori o razlozima svoje izborne katastofe.

Umesto analize političkih grešaka, nezadovoljstva birača ili eventualne odgovornosti državnih funkcionera, usledila je odbrana od odgovornosti za događaje za koje Vučić praktično pokušava da ubedi javnost da su bajke.

„Evo sad čekam da me gone za zvučni top“, rekao je Vučić, dodajući: „Moj jezik se tek sad razvezao, i tek će.“

Ambicije ostaju

Vučić je najavio i da će SNS nastaviti političku borbu iz opozicije, uz obećanje da će novim vlastima pokazati kako izgleda opoziciono delovanje.

„Imaćemo 105-106 poslanika i borićemo se i pokazati im šta je opozicija“, poručio je.

Istovremeno je priznao mogućnost da stranku napuste pojedini ljudi koji su je podržavali dok je bila na vlasti.

„Od nas će sad otići neki biznismeni, neki ljudi, ali naša struktura je veoma čvrsta, mi smo veoma jedinstveni, veoma snažni, na opoziciju smo naučili.“

Takvom najavom Vučić je posredno priznao da postoje interesne veze i dogovori unutar njegove partije, „biznismeni“ koji su davali finansijsku moć SNS-u u zamenu za pristup državnoj moći.

Najavljujući mogućnost progona, Vučić je istovremeno poručio: „Znamo da ćemo biti meta progona, ali niko ih se ne plaši.“

Time je Vučić unapred zauzeo poziciju buduće žrtve i unapred stvorio mogućnost da eventualni postupci protiv njega i bivših funkcionera budu tumačeni kao politički revanšizam.

Međutim, postojanje političkog progona ne može se pretpostaviti unapred, baš kao što se ni eventualna krivična odgovornost ne može utvrđivati na osnovu izbornog ishoda.

Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!