Suzavci i vodeni topovi, zvižuduci i masa ljudi koja je bacala flaše sa vodom ili kamenice na žandermeriju koja se zaklanjala štitovima, bila je realnost u Gruziji prethodnih mesec dana. Razlog tome bio je ponovni predlog zakona „o transparentnosti stranog uticaja“ pred gruzijskim parlamentom.
Juče je gruzijski parlament odbacio veto predsednice Salome Zurabišvili i usvojio ovaj kontroverzni zakon, koji kritičari nazivaju „ruskim zakonom“.
Predlog ovog zakona stigao je i do Republike Srpske, ali je povučen sa denvnog reda sednice Skupštine RS, saopštije je ministar pravde Republike Srpske Miloš Bukejlović.
Zakonom se predviđala posebna prismotra i mogućnost zabrane rada nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, potrebu za dodatnom registracijom i slanjem finansijskih izveštaja, prenosi Glas Amerike.
Njime su kao „agenti stranog uticaja“ definisane neprofitne organizacije koje pomažu strani subjekti, a koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima, uticajem na javno mnjenje, kao i one koje „narušavaju integritet i Ustav Republike Srpske“.
Hoće li ovakav zakon dospeti i do srpske skupštine
Politički analitičar Dragomir Anđelković za „Vreme“ kaže da oko ovakvih predloga zakona postoji mnogo mistifikacija i marketinških zloupotreba jer sam naziv „strani agenti“ nije dovoljno jasan.
„Tu se pre svega misli na agente stranog uticaja odnosno lobiste. Takva zakonska rešenja postoje u nizu država od Amerike, Rusije, Mađarske. Sada je pitanje kakva su, koliko su funkcionalna i koretna“, ukazuje Anđelković.
Navodi primer Gruzije gde je zakon usvojen, ali pored toga postoji stav Venecijanske komisije koja „ne negira pravo Gruzije da donese takav zakon, ali zahteva da ga prilagodi evropskim standardima“.
Dakle, naglašava Anđelković, nije problem u takvim rešenjima koja nameću transparentnost primanja novca iz inostranstva i vrlo jasno definisanje za šta se on prima.
„Problem je zloupotreba vlasti i tu stižemo do ključne tačke za Srbiju“, navodi Anđelković.
Zloupotreba i korist
Naš sagovornik objašnjava da vlast u Srbiji sve zloupotrebljava, te da ništa ne radi kako bi uredila sistem već da bi isključivo za sebe izvukla korist.
„U kontekstu toga mislim da je moguće, da će u nekom momentu Vučić plasirati priču o sličnom zakonu, ali ne da bi ga usvojio nego da bi pumpao patriotske mišiće svojim glasačima, predstavljao da je on navodno u sukobu sa nekim na zapadu, a dok to bude radio uporedo će se izviniti istim tim faktorima na zapadu i reći će da nikada neće usvojiti takav zakon“, kaže D. Anđelković.
I dodaje da u Srbiji može biti raznih poigravanja ove vrste, ali da nema govora o tome da bi u ma kojoj formi sličan zakon mogao u dogledno vreme biti usvojen.
Marketinška predstava
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući u „Ćirilici“ na Hepi televiziji kritikovao je rad Analene Berbok, ministarke spoljnih poslova Nemačke, ali i delovanje nemačkih fondacija Hajnrih Bel i Fridrih Ebart, koje, kako je rekao, daju sve od sebe da sruše sa vlasti koaliciju Srbija sutra, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
Na pitanje da li se ove izjave predsednika mogu posmatarti u sklopu kampanje da i Srbija po uzoru na Gruziju uvede zakon o „stranim agentima“, Anđelković kaže da Vučić sve suštinski radi što zapad od njega traži, ali da pravi marketinšku predstavu za građane Srbije.
„Tako da to što se on sa nekim svađa apsolutno ništa ne znači, to su prazne reči, bitno je šta radi, a svakako na zapadu mislim da su u velikoj meri zadovoljni njegovim geopolitičkim ustupcima. Drugo pitanje je što njegov autoritaran stil vladavine izaziva kod mnogih prezir pa verujem u tom kontekstu ipak se ne bih poigravao sa zakonom koji je negativno percipiran na zapadu“, zaključuje Anđelković.