Foto: Pixabay/ Stevepb
Uprkos političkoj neutralnosti Švajcarske, ova zemlja prihvatila je sve pakete sankcija Evropske Unije prema Rusiji, zbog čega je u toj zamrznuta ruska imovina od oko šest milijardi evra
Vrednost ruske imovine zamrznute u Švajcarskoj zbog sankcija nakon početka rata u Ukrajini smanjio se, saopštio je tamošnji Državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), prenosi Radio Slobodna Evropa.
Smanjenje je usledilo zbog gubitka vrednosti ulaganja, na primer zbog pada cena deonica i fluktuacije deviznog kursa, saopšteno je.
Iznos je pao sa 7,5 milijardi švajcarskih franaka (7,7 milijarda evra) na 5,8 milijardi (oko šest milijardi evra) tokom 2023. godine, prenela je novinska agencija DPA.
Tokom prošle godine zamrznuto je dodatnih 580 miliona franaka. Trenutno je zamrznuto 17 nekretnina, kao i brojna umetnička dela, instrumenti, te sportska i luksuzna vozila.
Istrage o fondovima u vrednosti od 140 miliona franaka otkrile su da zakonski uslovi za zamrzavanje u tim slučajevima nisu bili ispunjeni.
Sumnja da postoji mnogo više ruskog novca
Švajcarska je kritikovana jer stručnjaci sumnjaju da tamo ima mnogo više novca ruskih oligarha bliskih vladi u Moskvi.
Udruženje švajcarskih bankara procenila je ukupni iznos imovine koju su držali ruski klijenti u 2022. na 150 do 200 milijardi franaka. Međutim, većina njih pripada osobama i firmama koje nisu pod sankcijama, naglašava SECO.
Švajcarska je prihvatila sve pakete sankcija Europske unije. Uprkos svojoj političkoj neutralnosti, odlučila je da to učini nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
SECO kaže da ne veruje da postoje veliki iznosi koji pripadaju sankcionisanim osobama ili firmama u Švajcarskoj koji još uvek nisu otkriveni.
Ipak, moguće je da će ostala imovina biti blokirana u slučaju novih paketa sankcija. U Švajcarskoj se prate rasprave u koje su u toku u Europi i SAD-u o mogućem korištenju kamata u korist Ukrajine. Novinska agencija DPA navodi kako je ta situacija pravno komplikovana jer se sredstva drže na računima poslovnih banaka u Švajcarskoj.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
