Švajcarska pokušava da organizuje mirovnu konferenciju o Ukrajini koja bi trebalo da se odži pre leta. Moskva se apriori izjasnila negativno uz sijaset uslova. Ali nisu samo Rusi problem
„Rusija neće učestvovati na konferenciji o Ukrajini u Švajcarskoj, čak i ako dobije zvaničan poziv“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ovaj izričit stav iznela je iako je švajcarska ideja o održavanju mirovne konferencije tek u povoju, iako se još ne zna ni tačan datum, osim da bi trebalo da se održi pre leta, ni format, niti broj eventualnih učesnika.
Za sada, švajcarske diplomate širom sveta traže podršku da budu domaćini nove mirovne konferencije o Ukrajini, nakon što prethodne nisu dale nikakve rezultate i pošto se već dugo ni ne govori o mogućnosti da se rat zaustavi pregovorima.
Ova incijitiva je neuobičajna za Švajcarsku koja se radije ne upliće u dešavanja na međunarodnoj sceni. Poziv Berna bi trebalo da bude upućen šefovima država i vlada.
Apriori odbijanje Kremlja
Tek, Zaharova, tj. Kremlj, apriori smatra da bi taj skup „bio posvećen promovisanju ultimatumske formule ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, iako se švajcarski organizatori pretvaraju da traže zajednički imenitelj mirovnih inicijativa različitih zemalja“, prenosi Tass.
Zaharova je naglasila da bi takva konferencija bila nastavak sastanaka u formatu Kopenhagena, koji su još na samom početku „sami sebe diskreditovali“, a sada su zapeli u ćorsokak.
Ocenila je i da „Švajcarska teško da može da posluži kao platforma za mirovne napore, jer to pretpostavlja neutralni status, koji je Bern izgubio“ jer „zauzima otvoreno proukrajinski stav, glasa za antiruske rezolucije, razmatra zaplenu ruske zamrznute imovine, pridružuje se nezakonitim antiruskim sankcijama i organizuje sastanke po formuli Zelenskog“.
Moskva zamera Švajcarskoj i što je zauzela stav da „evropski sistem bezbednosti ne treba graditi sa Rusijom“.
A Rusija, kaže Zaharova, uprkos svemu ostaje otvorena za pregovore o rešavanju ukrajinske krize, ali ne po zamislima Zelenskog, ne na osnovu ultimatuma, ne pre nego što se obustavi isporuka oružja Ukrajini sa Zapada i ne ako se ne uzmu u obzir „realnost i legitimni ruski interesi“.
Konferencija globalnog tipa
Švajcarske diplomate se iz petnih žila trude da stvore „pragmatičnu dinamiku“ i u Ujedinjenim nacijama pozivaju zemlje „od severa do juga i od istoka do zapada“ da stvore zajedničku osnovu za mir“, piše ugledni „Noje ciriher cajtung“ (NZZ).
Za sada ohrabruju pozitivni signali iz Kine, najvažnijeg partnera Rusije.
Pozitivni signali dolaze i iz Evropske unije, jer od svih evropskih država Švajcarska ima najbolje izglede da za mirovnu konferenciju o Ukrajini pridobije i druge zemlje BRIKS-a (izvorno organizacija koju su činile Brazil, Rusija, Indija Kina i Južna Afrija, a kojoj su se 1. janura 2024. priključile i Egipat, Etiopija, Iran i Saudijska Arabija).
Učešće ovih zemalja bilo bi od presudnog značaja, jer je osim stanovišta Ukrajine, Rusije i Evrope važno da se čuje i mišljenje „globalnog juga“, poručuju švajcarske diplomate.
A ako njih pridobiju, moguće je i da Kremlj promeni mišljenje.
Nejasan stav SAD
Pored svih problema, otvoreno je i pitanje uloge Sjedinjenih Američkih Država na planiranoj konferenciji, jer Americi u novembru predstoje predsednički izbori. Za sada je paket pomoći Ukrajini težak više milijardi dolara blokiran u Kongresu.
Bez učešća SAD, najvažnijeg partnera Kijeva, mirovna konferencija ne bi imala smisla. NZZ piše da je Švajcarska po pitanju ove teme u intenzivnim pregovorima sa Belom kućom.
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
