Dvadesetdvogodišnji mladić uboden je nožem u tuči na Karaburmi. Ovo je novi takav slučaj u poslednje vreme, od kojih je jedan završen smrtnim ishodom. Zbog čega je nošenje noževa toliko rasprostranjeno i šta o tome kaže zakon
Mladić star 22 godine uboden je u noći između ponedeljka i utorka nožem u tuči u Kamčatskoj ulici u beogradskom naselju Karaburma, preneo je RTS.
Ekipa Hitne pomoći prevezla je povređenog mladića u Urgentni centar.
Ovo je novi u nizu ovakav slučaj u Beogradu u poslednjih mesec i po dana. Prethodno je 23. marta stariji muškarac pretučen i uboden nožem u Višnjičkoj ulici. Mesec dana ranije, Beograd je potresao slučaj MMA reprezentativca Stefana Savića, koji je preminuo u noći između 24. i 25. februara usled ubodnih rana zadobijenih u Dunavskoj ulici.
Od početka godine registrovano je više slučajeva napada hladnim oružjem, od kojih su mnogi bili sa smrtnim ishodom. Blic je 26. februara pisao da je u devet dana 14 osoba napadnuto nožem, od čega je četvoro smrtno stradalo.
Epidemija hladnog oružja
Ovo su samo neki od primera napada noževima u poslednje vreme. Krajem prošle godine, u Niškoj Banji trinaestogodišnji dečak nožem je smrtno ranio vršnjaka.
Sredinom februara je nožem ubijen mladić u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a početkom februara napadač je nasred ulice u Borči usmrtio nožem mladića starog dvadeset tri godine, a drugog teško ranio, dok je na Novom Beogradu uhapšen muškarac koji je ranio drugu osobu nožem nakon svađe u pekari.
Epidemija nasilja poprima još veće razmere kada se uzme u obzir posebno osetljiva kategorija nasilja u porodici.
Krajem februara u Rakovcu je muškarac star četrdeset osam godina nožem usmrtio bivšu suprugu i njenu majku, dok je par dana kasnije u selu kraj Bečeja muškarac, takođe nožem, ubio vanbračnu suprugu.
Bilo je slučajeva i kada je hladno oružje pronađeno kod dece, kao što se desilo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, kada je kod jednog od učenika pronađen nož. Brzom reakcijom ostale dece i školskog policajca, sprečene su moguće posledice.
U Staroj Pazovi je učenica osnovne škole donela sekiru u školu i izvadila je na velikom odmoru, ali joj je takođe brzo oduzeta. U martu je učenik prestoničke Osnovne škole „Skadarlija” u Starom gradu udaljen s nastave zbog sumnje da je u školskoj torbi nosio nož, pisala je Politika.
Noževi su lako dostupni
Hladno oružje, uključujući noževe, vrlo je lako nabaviti – samo u Beogradu postoji na stotine prodavnica različite namene gde se mogu kupiti. Noževi se kroz samo nekoliko klikova mogu nabaviti putem interneta, što dodatno olakšava maloletnicima pristup hladnom oružju.
Zakon nalaže da se oružje iz kategorije D – hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, određeno vazdušno oružje i neka oružja sa tetivom ili oprugom – može nabavljati bez isprave i prijave nadležnom organu. Odnosno, može ga kupiti ko god želi, bez postojanja bilo kakve evidencije.
Mnoge prodavnice nude i noževe sa manjim oštricama koji su sakriveni u predmete koji se svakodnevno koriste. Najčešća varijanta je kaišna šnala, dok se prodaju i noževi sakriveni u futrolu koja izgleda kao lančić. Takođe, mogu se pronaći i noževi koji izgledaju kao hemijska olovka, a oštrica se oslobađa skidanjem metalnog vrha; “hemijska sa nožem – 2 u 1”.
Iako se ne može se zabraniti prodaja noževa, nošenje hladnog oružja je već zakonom zabranjeno.
Međutim, i tu je skoro nemoguće detektovati ko nosi nož na javnoj površini s obzirom da je za nanošenje teških telesnih povreda dovoljan džepni nož ili takozvani “skakavac” na rasklapanje, koji takođe staje u džep.
U uličnim obračunima i napadima nožem uglavnom se koriste upravo manji noževi, sa dužinom oštrice dovoljnom da zada smrtne telesne povrede.
Čini se da je i obična čarka postala dovoljan razlog za potezanje hladnog oružja, bilo da se desila nekad ranije, direktno prethodila okršaju ili je u pitanju samo rasprava oko reda u prodavnici.
Činjenica je da na javnim površinama, u noćnom provodu, školi, na ulici ili bilo gde drugde mnogi ljudi imaju pri ruci hladno oružje. Nose ga znajući da postoji šansa da ga upotrebe.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
