Uhapšene osobe su strani državljani koji su direktno finansirali i snabdevali počinioce terorističkog napada, saopštila je ruska Federativna služba bezbednosti
Ruska Federalne službe bezbednosti saopštila je da su uhapšene četiri osobe koje su navodno obezbedile novac i oružje za napad na moskovsku koncertnu dvoranu „Krokus siti“, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
U najsmrtonosnijem napadu u Rusiji u poslednjih 20 godina, grupa naoružanih muškaraca otvorilia je tada vatru iz automatskog oružja i usmrtila 144 osobe.
U saopštenju Federalne službe bezbednosti ističe se da su juče u Dagestanu uhapšena četiri strana državljanina koja su bila direktno uključena u finansiranje i snabdevanje počinioca terorističkim sredstvima.
Dagestan je region sa većinski muslimanskim stanovništvom u regionu južnog Kavkaza u Rusiji. FSB je saopštio da su uhapšeni u operaciji u regionalnoj prestonici Mahačkali i obližnjem gradu Kaspijsku.
„Odneo sam oružje njima, ovim momcima koji su napali ‘Krokus siti hol’. Odneo sam im oružje iz Mahačkale“, navodi jedan od uhapšenih na snimku FSB-a, koji je prenela novinska agencija Interfaks.
Ruske vlasti su ranije saopštile da su uhapsile 12 osoba za koje kažu da su povezane sa napadom — uključujući četvoricu osumnjičenih napadača, koji su identifikovani kao državljani Tadžikistana.
Odgovornost za napad u koncertnoj dvorani preuzela je „Islamska država Horasan“ iako je ruski predsjednik Vladimir Putin govorio o ukrajinskoj i zapadnoj vezi. Kijev i Zapad su više puta negirali bilo kakvu umešanost.
Inače, FSB se našao na meti kritika zbog neuspeha da osujeti napad, uprkos privatnim i javnim upozorenjima američke obavještajne zajednice da „ekstremisti“ planiraju napad na „velika okupljanja“ u Moskvi.
Agencija redovno objavljuje da je osujetila navodne „terorističke ćelije“, ali je poslednjih meseci uglavnom najavljivala hapšenja, kako ih naziva, proukrajinskih diverzanata koji planiraju napade na ruske vojne lokacije i infrastrukturu.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
