Kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke i bivši predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi „ohrabrio” Rusiju da napadne bilo koju članicu NATO koja ne plaća svoje obaveze prema Severnoatlantskoj alijansi
Kandidat za predsedničku nominaciju Republinkanske stranke na predstojećim izborima u SAD Donald Tramp kaže da bi „ohrabrio“ Rusiju da napadne svaku članicu NATO-a koja ne plaća svoje obaveze.
Donald Tramp je na skupu za predsedničku nominaciju u Južnoj Karolini rekao da je jednom poručio lideru velike zemlje članice NATO-a da neće štititi zemlju članicu Alijanse koja kasni sa uplatama ako je Rusija napadne, i da bi ohrabrio Moskvu da „radi šta god želi“.
Članice NATO-a se imaju obavezu da brane svaku zemlju Alijnase koja bude napadnuta.
Komentar bivšeg šefa države odmah je naišao na oštru kritiku Bele kuće, koja je tu Trampovu izjavu nazvala „užasavajućom i nedoličnom”.
Hipotetička situacija
Govoreći tokom mitinga u Južnoj Karolini u subotu, Tramp je rekao da je komentar u vezi sa Rusijom izneo tokom sastanka lidera zemalja NATO-a.
Naveo je je da je lider „velike zemlje“ predstavio hipotetičku situaciju u kojoj ne ispunjava svoje finansijske obaveze u okviru NATO-a i da je bio na udaru Moskve.
Tramp je rekao da je taj lider pitao da li će SAD priteći u pomoć njegovoj zemlji u tom scenariju, što ga je navelo da ga „ukori“.
„Rekao sam mu: ‘Nisi platio? Ti si delikvent?’. ‘Ne, ne bih te štitio, u stvari bih ih ohrabrivao da rade šta hoće. Moraš da platiš'“.
Portparol Bele kuće rekao je da bivši predsednik „ohrabruje invazije ubilačkih režima na naše najbliže saveznike“.
Naglasio je da ta izjava „ugrožava američku nacionalnu bezbednost i ekonomiju kao i globalnu stabilnost“.
Kritike duge i oštre
Tramp, favorit da se ponovo na putu da obezbedi predsedničku nominaciju u okviru Republikanske stranke na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD, dugo je kritikovao NATO i ono što vidi kao preveliko finansijsko opterećenje za SAD, da garantuje odbranu ostalih 30 zemalja članica.
Rusija je napala Ukrajinu 2022. godine, nakon što je Tramp napustio funkciju. Od tada se žalio na količinu američkog novca poslatog Ukrajini, koja nije članica NATO-a.
SAD su Ukrajini pružile veću finansijsku podršku od bilo koje druge zemlje – ukupno više od 44 milijarde dolara od početka rata, februara 2022. godine, prema podacima Bele kuće iz decembra.
Međutim, republikanci u Kongresu su od početka godine blokiraju sva nova finansiranja, zahtevajući oštre mere za ograničavanje migracije u SAD na njenoj južnoj granici, odbijajući izmenjeni zakon kada je predstavljen ranije ove nedelje.
Tramp je pozdravio taj čin, rekavši da su predlozi predsednika Džozefa Bajdena bili „katastrofalni“.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
