Američki izbori: Gubi li Donald Tramp kontrolu?

U utorak, 3. novembra, u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se međuizbori na kojima će američki građani birati svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, 35 senatora i guvernere u 36 saveznih država. Rezultati ovih izbora mogli bi značajno da odrede politički kurs SAD u preostale dve godine predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Opoziciona Demokratska partija pokušaće da osvoji dovoljan broj mandata kako bi preuzela kontrolu nad oba doma Kongresa i time ograničila mogućnosti Trampove administracije da sprovodi zacrtani pravac politike. Ukoliko u tome uspe, predsednik bi se u drugom delu mandata suočio sa znatno težim uslovima za sprovođenje svojih političkih ciljeva.

Šta se sada bira u SAD

Na ovogodišnjim međuizborima, koji se održavaju 3. novembra, oko 210 miliona registrovanih birača biraće kandidate za Kongres, koji čine Predstavnički dom i Senat, kao i guvernere saveznih država.

U Predstavničkom domu biraće se 435 zastupnika, dok će se za Senat birati 35 od 100 senatora, računajući i upražnjena mesta u Ohaju i na Floridi. Ona su se pojavila nakon izbora Džej Di Vensa i Marka Rubija u administraciju američkog predsednika Donalda Trampa.

Kako funkcionišu izbori?

Mandat članova Predstavničkog doma traje dve godine, a izabrani će stupiti na dužnost 3. januara 2027. godine. Svaki od 435 zastupnika predstavlja lokalni okrug, a broj okruga po saveznoj državi određen je brojem stanovnika. Tako Kalifornija ima 52 zastupnika, a Vajoming i Vermont imaju po jednog, piše Al Džazira.

Senatorima mandat traje šest godina, a svake dve godine bira se približno trećina članova Senata. Novi saziv Senata počeće s radom 3. januara 2027. godine. U Gornjem domu američkog Kongresa sedi 100 senatora, po dva iz svake savezne države.

Na ovim izborima biraće se 33 senatora na redovnim izborima i još dva na vanrednim izborima za upražnjena mesta ostala nakon odlaska Vensa i Rubija, koji su pre preuzimanja funkcija u Trampovoj administraciji bili senatori.

Kandidati za Kongres najčešće se biraju prema principu relativne većine, odnosno pobeđuje onaj ko osvoji najviše glasova u izbornom okrugu ili saveznoj državi, ali postoje i drugi izborni sistemi.

Pored izbora za Kongres, biraće se i guverneri u 36 saveznih država, kao i čelnici tri američke prekomorske teritorije. Guverneri obavljaju funkciju izvršne vlasti u saveznim državama. Izborna pravila razlikuju se od države do države, ali se uglavnom biraju relativnom većinom, odnosno pobeđuje kandidat koji osvoji najviše glasova. Trajanje mandata određuju savezne države, a guverneri se najčešće biraju na period od četiri godine.

Kakvo je trenutno stanje u Kongresu

Republikanska partija ima tesnu većinu u oba doma Kongresa. Za većinu u Senatu potrebno je 51 mesto, dok je za Predstavnički dom potrebno 218 mandata.

U Senatu republikanci imaju 53 senatora, dok demokrate imaju 45, uz dvoje nezavisnih koji ih podržavaju. Stoga je

Demokratama za preuzimanje Gornjeg doma potrebno neto povećanje od četiri mandata, jer bi, ukoliko bi dostigli broj od 50 mandata, potpredsednik Džej Di Vens, kao predsedavajući Senatom, mogao da obezbedi prevagu republikancima odlučujućim glasom. Od 35 mandata o kojima će se odlučivati 3. novembra, 22 drže republikanci, dok demokrate imaju 13.

Foto: Vreme

U Predstavničkom domu situacija je tesnija. Republikanci imaju tačno 218 mandata potrebnih za većinu, uz podršku jednog nezavisnog, dok demokrate imaju četiri manje. Uz to postoje dva upražnjena mandata, od kojih je po jedan pripadao svakoj partiji.

Raspored mandata u Predsedvničkom domu

Šta znači Kongres predsedniku

Republikanska partija je na izborima 2024. ostvarila veliku pobedu pošto je odbranila većinu u Predstavničkom domu, povratila kontrolu nad Senatom i dobila predsednika u Beloj kući, kaže za „Vreme“ vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković.

Američki sistem vlasti podeljen je na tri grane – izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Načela ove podele postavljena su 1789. godine u američkom Ustavu. „Očevi osnivači“ su sistem vlasti osmislili tako da se grane vlasti međusobno kontrolišu.

Zato je izvršnoj vlasti važno da ima podršku Kongresa, u kome kongresmeni i senatori imaju autonomnu volju. Predsedniku je značajno lakše da upravlja državnim sistemom ukoliko njegova partija kontroliše zakonodavnu vlast, navodi Nedeljković.

„Ostvarivanje političke agende predsednika umnogome zavisi od zakonodavne inicijative, budžeta i nominovanja predstavnika izvršne vlasti, ambasadora i drugih zvaničnika – a sva ova pitanja su u rukama Kongresa. Ukoliko partija predsednika na vlasti izgubi izbore za jedan ili oba doma zakonodavnog organa – a sva je prilika da će tako biti – Donaldu Trampu će navigacija političke agende biti znatno otežana“, objašnjava Nedeljković.

Demokratija važna tema kampanje

Koliko su izbori važni pokazuje i to da je Predstavnički dom na pauzi od sredine septembra, dok je Senat početkom oktobra učinio isto, jer su kongresmeni otišli u izborne jedinice kako bi vodili kampanje, kaže za „Vreme“ novinarka iz Vašingtona Jovana Đurović.

Interesovanje za izbore nije samo među kandidatima već i među građanima.

„Novinari, analitičari, pa i kladionice se itekako bave ishodom izbora i svi pokušavaju da pogode šta će se desiti“, objašnjava Đurović.

Foto: Paw center

Ona objašnjava da je spoljna politika postala važna tema zbog rata u Iranu i povećanja troškova u Americi, što je dovelo do nezadovoljstva građana cenama.

„Tema koja trenutno najviše zanima američke birače je ekonomija, zapravo troškovi života, koji su prilično skočili. Zbog rata u Iranu, odnosno zatvaranja Ormuskog moreuza, značajno je skočila cena goriva u Americi. To je dovelo i do poskupljenja osnovnih životnih potrepština, pre svega hrane. Ljudi su nezadovoljni rastom troškova života i loše ocenjuju Trampov učinak u oblasti ekonomije“, kaže Đurović.

Pored ekonomije, koja je uglavnom dominantna tema u Americi, Đurović ističe i da je pitanje demokratije postalo važno za američke građane. Istraživanje Pju centra (Pew Research Center) s početka oktobra pokazuje da je stanje demokratije na drugom mestu među temama koje najviše brinu birače. To je važna tema za 73 odsto građana, dok je kod demokrata taj procenat na 83 odsto, dok je kod republikanaca na 69 odsto.

Zanimljive trke za Predstavnički dom

Po anketama koje mere raspoloženje birača u izborima za Predstavnički dom Kongresa, demokrate imaju prednost i očekuje se da će preuzeti kontrolu nad ovim domom.

„Ankete koje nisu prognoze rezultata, već samo pokazuju raspoloženje birača u datom momentu, već duže vreme unazad daju prednost demokratama, posebno za Predstavnički dom Kongresa. Za Senat je malo neizvesnija situacija, iako u poslednjih nekoliko nedelja ankete pokazuju da bi demokrate mogle da dobiju i Senat, ali to je još uvek neizvesno, dok je za Predstavnički dom izvesnije da bi mogle da ga dobiju“, priča Đurović za Vreme.

S tim stanovištem saglasan je i profesor Nedeljković, koji ističe da „svi indikatori ukazuju na to da se republikancima ne piše dobro na izborima za Predstavnički dom“.

Sagovornici su saglasni da je borba za mesta u Donjem domu američkog parlamenta raspršena po celoj državi i da je teško predvideti kako bi one mogle da izgledaju. Nedeljković ističe da će svakako zanimljive izborne jedinice biti broj 10 u Pensilvaniji i broj 35 u Teksasu.

Zanimljive trke za Senat

Kada je reč o Senatu, primetno je da postoje države u kojima je postojalo tradicionalno republikansko glasačko telo, a u kojima sada demokrate prete mogućnošću osvajanja mesta u Senatu, kažu naši sagovornici.

Posebno je interesantan Teksas, koji decenijama glasa za republikance i gde je Tramp ubedljivo pobedio 2024. godine, a u kojem bi demokrate mogle da osvoje mesto senatora.

„Demokrata Džejms Talariko ima šansu da osvoji mesto senatora u Teksasu, što je potpuno neverovatno za Teksas, koji tradicionalno glasa za republikance i gde je Tramp ubedljivo pobedio 2024. godine. Ali, zbog Trampove nepopularnosti, kojoj je doprineo rat s Iranom, odnosno poskupljenje troškova života, dolazi do prilike za demokrate“, objašnjava Jovana Đurović.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by James Talarico (@jamestalarico)

Pored Teksasa, sagovornici izdvajaju da demokrate ciljaju pobedu i u Kanzasu, gde nisu imale senatora skoro sto godina, kao i u Ohaju, Ajovi i Mejnu. S druge strane, republikanci će nastojati da pobede u „plavim“ državama Mičigenu i Nju Hempširu.

Nedeljković veruje u to da će demokrate uspeti da osvoje broj senatora koji će im omogućiti da preuzmu kontrolu nad Senatom.

Referendum o Trampu

Izbori na polovini mandata u Americi nazivaju se i referendumom o predsedniku, jer se dešavaju na polovini predsedničkog mandata i birači imaju mogućnost da usmere državnu politiku u preostale dve godine predsednikovanja.

„Izbori na pola mandata su, po pravilu, referendum o politici predsednika na vlasti. Prema istraživanju Istraživačkog Pju centra, za gotovo dve trećine Amerikanaca Donald Tramp je značajan faktor prilikom opredeljivanja. Ove godine je zbog nepopularnosti aktuelnog predsednika referendumska atmosfera prisutnija nego tokom ranijih izbora na pola mandata“, navodi Nedeljković.

foto: AP

Tramp se intenzivno uključio u kampanju i bio je na velikom broju mitinga, što bi, prema podacima o njegovoj popularnosti, delovalo kontraintuitivno, ali, kako analitičari objašnjavaju, on je učestvovao u kampanji kako bi motivisao glasače svoje partije da izađu na izbore.

„Analitičari kažu da je ključ u republikanskoj bazi. Ta baza birača je i dalje vrlo očarana Trampom. Oni i dalje ga cene visoko. I da bi oni izašli uopšte da glasaju, potrebno je da on dođe da ih animira. Izlaznost na međuizborima je generalno niža nego na predsedničkim. I prosto ljudi nisu toliko motivisani da izađu i treba im nešto da ih pokrene“, rekla je Đurović za Vreme.

Dodaje da analitičari ocenjuju da će republikanci izgubiti izbore jer njihovi birači neće izaći da glasaju, dok su demokrate disciplinovanije i željne da promene nešto.

„Republikanci se iz tog razloga nisu mnogo distancirali od njega, iako zaista deluje nelogično ako se pogleda njegov loš rejting, zašto bi se neko držao nepopularnog predsednika. Očigledno da procenjuju da im je to bolja opcija nego da ga uopšte nemaju u kampanji“, navodi Đurović.

Nedeljković ukazuje na to da predsednik nije jedini faktor opredeljivanja, već da „birači prate i način kako je njihov predstavnik glasao povodom važnih pitanja koja se reflektuju na nivo savezne države ili lokalni nivo, a da nisu zanemarljivi ni karakter kandidata, podrška ključnih ličnosti iz partije, novac neophodan za uspešno vođenje kampanje i slično“.

Ohajo: Hoće li Vens sačuvati domaći teren

Jedna od država u kojima je upitan rezultat za Senat, ali i u trci za guvernera, jeste Ohajo. To je savezna država iz koje dolazi američki potpredsednik Džej Di Vens. On je bio senator te države pre izbora za potpredsednika.

Naša sagovornica iz Amerike kaže da je Vens bio aktivan u kampanji i da je lobirao za republikanskog kandidata za Senat Džona Husteda.

„Afirmisao je Trampovu agendu u govorima, dajući joj lični pečat, što su mediji primetili kao početak njegove kampanje za predkandidaturu za predsedničke izbore 2028. godine“, opisuje Đurović.

Foto: AP Photo/Stefan Jeremiah

Potencijalni poraz republikanaca u Ohaju bio bi snažan udarac na Vensove ambicije, ali ne bi bio i presudni činilac za njih.

„Pobeda ili poraz u saveznim državama iz kojih dolaze aktuelni predsednik ili potpredsednik simbolički su važni i stvar su prestiža. Za Vensa, koji ima predsedničke ambicije, republikanski poraz u trkama za Senat, Predstavnički dom i guvernera bio bi snažan udarac. Treba reći i da su međuizbori, ipak, svojevrsni referendum o predsedniku – ne potpredsedniku – i da postoji sijaset drugih faktora koji odlučuju o ishodu trke, te da eventualni poraz u Ohaju nije činilac koji bi presudno uticao na Vensove predsedničke ambicije“, objašnjava Nedeljković.

Ukoliko bi došlo do poraza republikanca na celokupnim izborima, Nedeljković smatra da bi to bio veliki udarac ne samo za Trampa već i za celu MAGA ideologiju.

„Republikanski poraz na izborima bi, bez ikakve sumnje, doveo u pitanje odnos pripadnika ‘Velike stare partije’ (GOP) prema predsedniku Trampu i njegov budući uticaj na prilike u vlastitoj partiji i SAD. Takođe, izborni poraz bi doveo u pitanje samu MAGA ideologiju, kao ideju vodilju Republikanske partije“, zaključuje profesor FPN-a.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!