Ako vozite SUV, više vam se nikako ne isplati da odete kolima u Pariz. Stanovnici glavnog grada Francuske izglasali su na referendumu trostruko veće cene za parkiranje za ovaj tip automobila. Ekološki planovi gradonačelnice An Idalgo su još mnogo ambiciozniji
Plakati su bili preteći: stilizovani crveni automobil na crnoj pozadini poslednjih nedelja mogao se videti širom francuske prestonice. A pitanje postavljeno na tim plakatima bilo je više retoričko: „Želite li više ili manje SUV-a na ulicama Pariza?“, prenosi Dojče vele.
Prema preliminarnim rezultatima, oko 54,5 odsto izašlih na glasanje bilo je za povećanje naknade, a oko 45,5 procenata protiv. Na referendum na koji je bilo pozvano 1,3 miliona stanovnika Pariza izašlo je, doduše, samo njih oko šest odsto.
To, ipak, ne dovodi u pitanje rezultat glasanja i gradonačelnica An Idalgo, koja je na vlasti već deset godina, može da bude zadovoljna. „Što je veći, to je štetniji po životnu sredinu“, tako socijalistkinja sumira svoja uverenja o motornim vozilima, a na osnovu kojih želi radikalno da menja Pariz – da bude više ekološki grad i prihvatljiviji za život. Ona se poziva na studije koje pokazuju da više od polovine stanovnika glavnog grada Francuske udiše loš vazduh.
Kako bi Pariz učinila zelenijim, gradonačelnica je, uprkos velikom otporu, ranije već proglasila obale Sene za pešačku zonu. Pored toga, zatvorila je za saobraćaj glavnu arteriju Ru de Rivoli, a u poprečnim ulicama uvela ograničenje brzine od 30 kilometara na sat.
Uklonjena su parking mesta, a napravljene biciklističke staze. Pariz bi, po njoj, do 2026. trebalo da bude apsolutno pokriven biciklističkim stazama.
Prvo SUV, pa onda svi ostali?
U nedelju se nije glasalo o zabrani, već o odvraćanju vozača automobila poznatih po skraćenici SUV (Sport Utiliti Vehicle) uz pomoć visokih cena. Pošto joj je plan uspeo, parkiranje takvih automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem ili na hibridni pogon, a težine veće od 1,6 tona (dve tone za električna vozila) u centralnim delovima Pariza u budućnosti će se utrostručiti – sa šest na 18 evra po satu.
Cena za šest sati parkiranja u centru dostizaće čak 225 evra. Na periferiji će svaki započeti sat parkiranja biti tek nešto malo jeftiniji: dvanaest evra.
Otpor projektu pružao je francuski automobilski klub „40 miliona vozača“. Pokrenuta je onlajn-peticija „Zaustavite borbu protiv SUV-ova“, ali se ona u Parizu pokazala kao neuspešna.
Možda će drugačije biti u drugim gradovima, jer političari u Lionu, Bordou i Grenoblu, takođe razmatraju uvođenje skupljih taksi za parkiranje velikih automobila.
Kao i u drugim zemljama Evropske unije, SUV-ovi su i u Francuskoj veoma popularni. Prema podacima udruženja, skoro polovina novih registracija u prvoj polovini 2023. godine otpala je na tu klasu vozila. Auto-klub je uveren da je objava rata terencima samo početak. „Radi se o tome da se potpuno iskorene takvi automobili.“
Cenu će platiti turisti i posetioci
Mala izlaznost od samo šest odsto pokazuje i da su mnogi u francuskoj prestonici bili prilično opušteni u vezi sa referendumom. To je zato što na udaru novih propisa neće biti stanovnici Pariza, kao ni preduzeća koja imaju sopstvena parking mesta. Ne važi ni za taksiste na taksi-stajalištima, ni za zanatlije, a ni za zdravstvene radnike. Cenu će platiti turisti i posetioci, a računa se da je to oko 900.000 vozila.
U kampanji za „kaznenu taksu“ za velike automobile, za koju su se zalagala i francuska ekološka udruženja, gradonačelnica nije ukazivala samo na visoke emisije štetnih gasova tih vozila. Bezbednost na putevima i bolja podela „javnog prostora“ po njoj takođe govore protiv SUV-ova.
Prema gradskim vlastima, nesreće u kojima su učestvovali takvi terenci „dvostruko su smrtonosnije za pešake od onih u kojima su učestvovali obični automobili“.
Ideja o poskupljenju cene parkiranja je, međutim, ideološki motivisana. „Referendum ima za cilj da pošalje poruku protiv pohlepe proizvođača automobila za profitom. To što namerno prodaju sve veća, štedljivija i sve skuplja vozila ugrožava ekološku transformaciju“, poručivali su iz gradske uprave.
Pariska crveno-zelena koalicija
Otkako je preuzela dužnost, Idalgo je od ekološke politike stvorila politički brend. „Mi smo usred faze promena, a najteže u ovoj fazi jeste što moramo da promenimo svoje navike“, opisala je političarka svoja uverenja u jednom intervjuu pre nekoliko godina.
Na lokalnom nivou taj koncept joj se do sada isplatio. Jeste Idalgo ostala na ispod dva odsto kao predsednička kandidatkinja pre dve godine, ali je zato na lokalnim izborima u proleće 2020. uspela da pobedi u drugom krugu sa svojom crveno-zelenom koalicijom.
Nove cene nisu sve što očekuje vozače. Početkom 2025. u Parizu će stupiti na snagu zabrana vožnje za sva dizel-vozila proizvedena pre 2011. godine.
Taj primer pokazao je inače i gde su (za sada) granice politike zabrana: prvobitno je trebalo da sva dizel-vozila u Parizu budu zabranjena od 1. januara 2024, ali Idalgo to nije uspela da progura.
Zato jeste uspela da progura da, nakon Olimpijskih igara na leto, maksimalna brzina na prometnom gradskom auto-putu „Periferik“ bude smanjena sa sadašnjih 70 na 50 kilometara na sat.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
