Proširenje EU: Mnogima odgovara da Srbija i komšiluk večno budu u čekaonici

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da treba iskoristiti politički zamah u proširenju EU.

Lajčak je na Fejsbuku objavio da je protekle nedelje bio u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu u okviru koga je, u toku dijaloga o zapadnobalkanskoj diplomatiji, bio komoderator kada su razmatrana očekivanja i prioriteti u regionu i EU u odnosu na proširenje.

„Kao komoderator podelio sam zapažanje da postoji znatan entuzijazam istočnih partnera, ali i skepticizam sa Zapadnog Balkana. Trenutni zamah u proširenju je stvaran ali, kao što dobro znamo u politici, to ne traje zauvek. Prema tome, ključno pitanje sada je da li ćemo moći da pretvorimo taj zamah u kvalitetno proširenje ili ćemo ga potpuno izgubiti“, napisao je Lajčak.

Ukrajina i Moldavija vs Zapadni Balkan

Ne vidim novi zamah za proširenje ni među zemljama Zapadnog Balkana, ali ni u EU, kaže za „Vreme“ Tobi Vogel iz nevladine inicijative Savet za politiku demokratizacije iz Brisela.

Pojašnjava da je Lajčak prvenstveno mislio na Ukrajinu i Moldaviju i da je u pravu kada kaže da su te dve zemlje više oduševljene proširenjem nego Zapadni Balkan. Brisel je odlučio da otvori predtristupne pregovore sa te dve istočnoevropske zemlje u decembru prošle godine.

„Ono što on ne navodi je očigledan razlog za to. Dok Ukrajina i Moldavija smatraju da je pristupanje EU za njih egzistencijalno, element u njihovoj odbrani od ruskog imperijalizma, elite Zapadnog Balkana su se vrlo udobno smestile u čekaonici EU i većina njih zapravo ne želi pridruženje jer bi potkopali sopstveni biznis model, koji počiva na strahu i pokroviteljstvu, podržan novcem EU“, kaže Vogel.

Dodaje da građani vide da EU, kao i SAD, zauzimaju stranu moćnih, da nemaju pravi interes, recimo, da utiču na predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izborne prevare ili oružanog incidenta u Banjskoj, na severu Kosova.

„EU i SAD žele business as usual što je duže moguće. Odbijaju da priznaju da njihova politika nije uspela da proizvede značajne rezultate u regionu, uključujući i dijalog Srbije i Kosova. To, pak, veoma otežava državama članicama EU da objasne sopstvenim biračima zašto je proširenje i u njihovom interesu. Imamo savršen začarani krug“, kaže Vogel.

Zainteresovanost obe strane

Sličnog stava je i Igor Novaković iz fonda ISAC koji pojašnjava da je Lajčak govorio o momentumu u Briselu, gde se, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, stvorila atmosfera da je proširenje na istoku nužno, a samim tim i završavanje posla na Zapadnom Balkanu.

„Za tango je potrebno dvoje i da bi se to raspoloženje preslikalo u određene političke procese potrebno je da obe strane budu podjednako zainteresovane. Bez obzira na opštu atmosferu u Briselu, Zapadni Balkan je prilično sumnjičav oko svega toga. U suštini, Brisel očekuje da i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija i Ukrajina, pokažu veće interesovanje, uhvate oportuni momenat i da insistiraju da će ispunjavati sve što je propisano kroz pregovore”, kaže Novaković.

Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.

„Zainteresovanost Srbije postoji svakako, međutim tu ima nekoliko elemenata koji su izazovni poput dijaloga Beograda i Prištine. Tu su i izazovi vezani za vladavinu prava i demokratiju, odnosno pitanja vezana za reforme i funkcionisanje institucija u našoj zemlji. To i veće insistiranje EU na reformama vezanim za ova pitanja dovodi do određenog raskoraka”, kaže Novaković.

Dijalog Beograda i Prištine

Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Od održavanja vanrednih izbora 17. decembra, vlasti u Beogradu su pod kritikama iz EU zbog izbornih neregularnosti.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana su se u Skoplju ovog ponedeljka (22. januar) sastali kako bi razgovarali o Planu za razvoj tog dela Evrope u kontekstu evrointegracija.

Foto: Tanjug

Lajčak je takođe naveo da je vreme da se u potpunosti ponovo usmeri na sledeće korake u dijalogu između Kosova i Srbije.

Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela tu izjavu tumači na način da se preusmeravanje na naredne korake u dijalogu Beograda i Prištine otkloni jer su se „Briselski i Ohridski sporazumi raspali, a Vlada Srbije je u pisanoj formi eksplicitno stavila do znanja da nikada neće priznati Kosovo“.

„Time se otklanja cela poenta dijaloga. Međunarodni pritisak je, u međuvremenu, u potpunosti na Prištini, kao da bi stvaranje Zajednice srpskih opština na neki način promenilo Vučićeve stavove o tome. U ovoj situaciji je veoma teško sagledati kako dijalog može da pruži smislena rešenja“, zaključuje Vogel.