Zbog toga što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u sklopu evropskih integracija, Evropska unija je blizu odluke da zamrzne predviđenu pomoć od 1,5 milijardi evra. To bi bila prva konkretna mera Brisela zbog politike Aleksandra Vučića koja gazi po standardima EU
Prosečan penzioner je 1. decembra 2025. godine dobio za oko 50 evra uvećanu penziju, kada su penzije povećane za 12,2 odsto. Iz budžeta Republike Srbije na ovo povećanje otišlo je između 280 i 400 miliona evra, a u tu cifru spadaju i naknade za tuđu negu i pomoć.
Foto: Rade Prelić / TanjugRUPA BEZ DNA: Siniša Mali na gradilištu Expoa
Važan presedan
Ukoliko se zaista dogodi da Evropska unija uskrati Srbiji ovaj iznos zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih odnosa zemlje sa Rusijom, to će biti presedan u odnosu EU i naprednjkačkog režima, ali prevashodno sa Aleksandrom Vučićem. Iako je Evropska komisija 2025. podnela najoštriji izveštaj ikada o Srbiji, u kojem je zabeležila nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, konkretnih posledica do sada nije bilo.
Mere uskraćivanja sredstava iz fondova EU Brisel je godinama primenjivao na Mađarsku koja je pod vlašću Viktora Orbana nazadovala po pitanju demokratije, medijskih i drugih sloboda i donosila zakone koji nisu bili u skladu sa pravosudnim standardima Evropske unije. Na kraju je to bio jedan od ključnih razloga za ubedljivu pobedu Petera Mađara koji je obećao da će zemlju vratiti na evropski put.
Zamrazavanje pomoći od 1,5 milijardi evra za Srbiju ne treba shvatiti kao „kaznenu meru“, rekao je za „Vreme“ jedan visokopozicionirani službenik u Briselu. Jer to je novac poreskih obveznika EU koji se na raspolaganje stavlja državama koje su se svojevoljno opredelile za evropske integracije i dobile status kandidata za članstvo u EU. Vlast u Srbiji, međutim, već dugi niz godina ne ispunjava ono na šta se obavezala, zemlja umesto da napreduje na evropskom putu zapravao nazaduje, a „Mrdićev zakon“ koji predviđa ograničenje samostalnosti tužilaštava je bio „kap u prepunoj čaši“ kritika i nezadovoljstva.
EU je ubedljivo najveći donator Srbije. Pomoć od 1,5 milijardi evra je uslovljena sprovođenjem reformi, što se nije dogodilo.
Uslovljena pomoć
Prema podacima Vlade Srbije, od 2000. godine iz EU fondova i investicija stiglo je više od sedam milijardi evra.
Međutim, Srbija već dugo balansira između EU i Rusije, jača veze sa Moskvom i Pekingom dok prima finansijsku pomoć iz Brisela. Direktorka organizacije za ljudska prava YIHR, Sofija Todorović, ocenila je da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na aparatima“ zbog pritisaka na novinare i pozvala EU da reaguje pre nego što „nastupi potpuni mrak“.
Strpljenje EU prema Beogradu dodatno je oslabljeno poslednjih meseci, naročito nakon kritičkog izveštaja o napretku Srbije iz novembra, u kojem se upozorava na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na najvišim nivoima vlasti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pred podacima o screen timeu Aleksandra Vučića naprednjacima ostaje samo da budu vickasti. Poznavaoci medijske scene kampanju ocenjuju kao najprljaviju ikada
Dve godine posle nadstrešnice, naprednjaci prave „veliki skup“ u Novom Sadu koji su zaobilazili do sada. Studenti pozivaju građane da puste da taj „cirkus“ naprosto prođe
Velika izlaznost i gužve na biračkim mestima mogu da motivišu neodlučne i apatične birače da izađu na izbore, objašnjava za „Vreme“ socijalna psihološkinja Ivana Jakšić
Broj birača sa Kosova porastao je za više od 20.000 u odnosu na izbore 2023. godine. Uprkos upozorenjima o tačnosti biračkog spiska, vlast tvrdi da je on „najažurniji do sada“
Rajka Galin Ćertić, direktorka REM-a od decembra 2023, dala je otkaz usred izborne kampanje, nedelju dana posle incidenta u prostorijama REM-a. Ugovor, prema Nova.rs, traži da raskine do 26. oktobra.
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
