Evropska unija razmatra mogućnost zamrzavanja oko 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji zbog zabrinutosti za stanje u pravosuđu i odnose Beograda sa Rusijom, objavio je Politico. U Briselu raste nezadovoljstvo tempom reformi i usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU
Evropska unija sprema se da smanji do 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbija zbog zabrinutosti za stanje demokratije, izjavila je komesarka za proširenje Marta Kos, prenosi Politiko.
Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra iz fondova Evropska komisija, koja razmatra obustavu isplata zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih odnosa zemlje sa Rusijom.
Iako nije članica Evropska unija, Srbija je otvorila pristupne pregovore 2014. godine, što joj omogućava pristup fondovima namenjenim sprovođenju reformi. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala proces proširenja EU, u trenutku kada zemlje poput Ukrajina i Crna Gora ubrzano napreduju ka članstvu, dok pojedine države, poput Francuske, pozivaju na oprez.
„Sve smo zabrinutiji zbog dešavanja u Srbiji — od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do ponovljenog mešanja u rad nezavisnih medija“, rekla je Kos za Politiko.
Evropska komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate iz evropskih finansijskih instrumenata. Prema rečima više zvaničnika EU, u poslednjim nedeljama raste pritisak unutar Komisije da se sredstva uskrate.
EU je već javno kritikovala reforme pravosuđa koje je sprovela vlast predsednika Aleksandar Vučić, čiju vladu prate masovni protesti.
Foto: Tanjug/Nebojša TejićMarta Kos
Ozbiljan korak unazad za Srbiju
Ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač Danijel Apostolović izjavio je da je „uveren da do obustave neće doći“ i da Srbija ne odustaje od punopravnog članstva u EU. Dodao je da Beograd vodi intenzivne razgovore sa Komisijom.
Komesarka Kos upozorila je da paket zakona o reorganizaciji sudova i načinu izbora sudija i tužilaca predstavlja „ozbiljan korak unazad“ za Srbiju.
Venecijanska komisija trebalo bi krajem meseca da da stručno mišljenje o spornim zakonskim izmenama, koje bi moglo biti ključni signal za eventualno zamrzavanje sredstava. Kos je poručila da će insistirati da Srbija uskladi zakone sa preporukama ovog tela.
Srbija je, prema rečima Apostolovića, jasno poručila da će postupiti po preporukama čim budu objavljene.
EU je najveći finansijski donator Srbije, koja je od 2021. do 2024. dobila više od 586 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je dodatnih do 1,5 milijardi evra uslovljeno sprovođenjem reformi. Prema podacima Vlade Srbije, od 2000. godine iz EU fondova i investicija stiglo je više od sedam milijardi evra.
Međutim, Srbija već dugo balansira između EU i Rusije, istovremeno jačajući veze sa Moskvom dok prima finansijsku pomoć iz Brisela.
Direktorka organizacije za ljudska prava YIHR, Sofija Todorović, ocenila je da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na aparatima“ zbog pritisaka na novinare i pozvala EU da reaguje pre nego što „nastupi potpuni mrak“.
Strpljenje EU prema Beogradu dodatno je oslabljeno poslednjih meseci, naročito nakon kritičkog izveštaja o napretku Srbije iz novembra, u kojem se upozorava na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na najvišim nivoima vlasti.
Foto: Printscreen N1Evropski parlament
Vučićev stav prema EU
Tenzije su dodatno porasle u decembru, kada je predsednik Vučić propustio samit EU–Zapadni Balkan. On je istovremeno kritikovao spor tempo pregovora o članstvu.
U zajedničkom tekstu sa albanskim kolegom u februaru, Vučić je naveo da bi Srbija radije išla ka ekonomskom povezivanju sa EU, poput pristupa jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog kretanja, nego ka punopravnom članstvu. Kos je odbacila tu ideju, naglasivši da su za to neophodne značajne reforme.
Dodatne kritike usledile su nakon izveštaja o nasilju i nepravilnostima na lokalnim izborima, kao i policijske akcije na univerzitetu tokom koje je došlo do sukoba studenata i policije.
„Kao zemlja kandidat, očekujemo da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa našom“, poručila je Kos.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novinar „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens je u Beogradu pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Redakcija se u dopisu „Vremenu“ ograđuje od „ubijanja Rusa“, ali preti pravnim merama svima koji kleveću i prete Martensu
Slobodan Milenković, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv droga koji je otkrio plantažu „Jovanjica“, trajno je premešten iz Uprave kriminalističke policije u Sektor za informacione tehnologije MUP-a, saopštila je Advokatska kancelarija Tomanović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapretio je promenom vodotoka reke Ibar zbog toga što se po nalogu Prištine ruše srpske kuće na Gazivodama. Za inženjere je ova izjava „besmislica” koja "veze nema sa zdravim razumom"
Sa vlasti svrgnuti bivši premijer Mađarske Viktor Orban šetao se među posetiocima Sabora trubača u Guči, fotografisao i družio. Bio je bez obezbeđenja i Vučića, a rado je izlazio u susret građanima koji su želeli da se slikaju sa njim. Snimci iz Guče otkrivaju i drugu priču
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
